Prema socijalnom psihologu Roosu Vonku, naš ego ometa naše društvene odnose i naš lični rast. „Ako uvek pokušavate da budete simpatični, simpatični, kul ili dovoljno pametni, nikada se nećete osećati prijatno sa drugom osobom ili se osećati istinski povezanim sa njom“, piše ona u svojoj najnovijoj knjizi. „Moj ego je uvek u pravu. Od samoobmane do samospoznaje“ izdaće Meulenhoff Publishers 12. septembra.
Istraživač tvrdi da naš ego igra veću ulogu nego što često mislimo; doprinosi našoj slici o sebi, našim izborima i igra ulogu u mnogim društvenim situacijama. Vonk kaže: „Ego ima loše ime, ali to je u suštini onaj mali glas u tvojoj glavi koji kaže, želim da budem dovoljno dobar, želim da mi se dopada, želim da budem važan.“ U knjizi ona kombinuje uvide iz sopstvenog istraživanja sa istraživanjima koja su sproveli drugi.
Pri tome se fokusira na svoja prethodna istraživanja o dopadljivosti. „Ljudi smatraju da je krajnje iritantno kada se drugi dodvore nekome, na primer, kao sredstvo za ukazivanje na uslugu šefu. Ali to deluje kao šarm na osobu kojoj se dodvorava“, objašnjava ona. „Ego naknadno iskrivljuje tumačenje dodvoravanja.“
Profesor smatra da je problematično što naše postupke uvek određuje naš ego. „Kao rezultat toga, propuštate da se povežete sa drugim ljudskim bićima jer ste toliko zaokupljeni sobom.
Na primer, kada pokušate da se predstavite u najboljem mogućem svetlu, uvredićete se na kritiku. Pored toga, to koči naš razvoj opravdavajući naše mane i moralne prestupe.“ Ona stoga objašnjava da ego uvek čeka u senci. „Ovo se čak može desiti kada ljudi pohađaju kurs duhovne obuke koji je osmišljen da im pomogne da prevaziđu njihov ego“.
Takođe je sprovela sopstveno istraživanje pomenutog „duhovnog narcizma“, što je verovanje da vas vaš duhovni razvoj čini posebnim od drugih. Na duhovnost se često gleda kao na način da se prevaziđe ego. Ali kako napredujete kroz kurs duhovne obuke, ego će često i dalje dolaziti u igru, a vi ćete misliti: „Tako mi dobro ide!“
U savremenom zapadnom društvu postoji snažan fokus na ličnom individualnom ja, piše socijalni psiholog. „Mnogi ljudi osećaju da „zaslužuju“ sreću, da imaju „pravo“ da izraze svoje mišljenje, da prosuđuju i da se oslanjaju na svoju intuiciju, i da imaju pravo da istražuju svoje jedinstvene sposobnosti i svoju „strast““.
Ovaj naglasak na pojedinca znači da je manje fokusa na važnosti povezivanja sa drugima. Potcenjujemo koliko snažno na nas utiče naše okruženje, ljudi oko nas. A ljudski osećaj superiornosti će i dalje imati ozbiljan uticaj. Ona tvrdi da je stoga postalo još važnije da postignemo veću samosvest i da prepoznamo svoja ograničenja.
Nažalost, nećemo moći u potpunosti da se otresemo svog ega, ali dublje razumevanje će nam dati jasniju ideju, što će uticaj učiniti manje prihvatljivim, smatra Vonk.
„Tada možemo da istražimo i kasnije razvijemo bolju polovinu sebe. Prvi korak ka tome je da postanemo svesni svog ega. Ako želite da upoznate sebe, morate da shvatite da ste u suštini isti kao i svi ostali.“ Vonkina knjiga pruža više uvida u ovu psihološku osnovu, a njeni živopisni primeri pokazuju da to nije drugačije za ljude koji misle: tako sam posebna, ovo nema nikakve veze sa mnom.
