Velika studija objavljena u JAMA koju su vodili istraživači sa Instituta Karolinska sugeriše da bi se mogući uzrok spontanog krvarenja u mozgu mogao preneti transfuzijom krvi. Istovremeno, malo je verovatno da bi neko trebalo da doživi krvarenje u mozgu nakon dobijanja darovane krvi.
Čest uzrok spontanih, ponavljajućih krvarenja u mozgu je vaskularna bolest cerebralna amiloidna angiopatija (CAA), u kojoj se proteini akumuliraju duž sićušnih krvnih sudova mozga. Nekoliko studija je pokazalo da se CAA može preneti sa jedne osobe na drugu kroz neurohirurgiju i verovatno kroz tretman korišćenjem određene vrste hormona rasta.
Nova studija istraživača sa Instituta Karolinska, Sodersjukhuset, Univerzitetske bolnice Karolinska u Švedskoj, Univerziteta u Kopenhagenu u Danskoj, KU Leuven u Belgiji i drugih institucija pokazuje da su pacijenti koji su primili krv od donatora koji su kasnije pretrpjeli ponavljajuće krvarenja u mozgu više od dva puta kao verovatno da će i sami doživeti krvarenje u mozgu.
Nalazi sugerišu da se neki faktor koji može izazvati spontano krvarenje u mozgu može preneti transfuzijom krvi. Međutim, pošto je samo 0,1% donatora u studiji kasnije patilo od ponavljajućih krvarenja u mozgu, posledično je bilo samo nekoliko pogođenih pacijenata.
„Transfuzije krvi su relativno česte, što mogući negativni efekti čini važnim pitanjem javnog zdravlja“, kaže poslednji autor studije Gustaf Edgren, istraživač na Odeljenju za medicinu Karolinska instituta (Solna) i lekar specijalista u Sodersjukhusetu. „Međutim, u ovom slučaju, malo je verovatno da ćete doživeti krvarenje u mozgu od nečega što se prenosi transfuzijom.“
Prema istraživačima, najvažnija implikacija studije je da ona dodaje dalju podršku hipotezi da se CAA može prenositi između pojedinaca, što, ako je tačno, može imati posledice u nekoliko oblasti.
Studija se oslanjala na švedsko-dansku transfuzijsku bazu podataka SCANDAT, koja sadrži podatke o davaocima krvi i pacijentima koji su primali transfuziju od 1970-ih pa nadalje. Ukupno je obuhvaćeno više od milion pacijenata. Primarne analize su sprovedene u Švedskoj, a zatim ponovljene sa danskim podacima, sa skoro identičnim rezultatima.
Istraživači se sada nadaju da će potvrditi hipotezu da se veza između krvarenja u mozgu i transfuzije krvi tiče CAA. Oni će stoga ispitivati uzorke iz danske biobanke za proučavanje davalaca krvi da vide da li mogu da identifikuju aberantne proteine povezane sa bolešću.
Plan je takođe da se dobiju CAT i MR skenovi od pogođenih donatora i pacijenata kako bi se videlo da li bi i oni mogli da podrže hipotezu.
„Ova studija ne pokazuje uzročnost, tako da bi uočeno povećanje rizika moglo da zavisi od drugih faktora“, kaže prvi autor studije Jingcheng Zhao iz grupe dr Edgrena na Institutu Karolinska. „Potrebno je više istraživanja da bismo potvrdili naše nalaze i razumeli potencijalni osnovni mehanizam.“
