Kraći telomeri na krajevima hromozoma belih krvnih zrnaca mogu signalizirati povećan rizik od demencije, sugerišu rezultati velike, dugotrajne studije objavljene na internetu u časopisu General Psichiatri.
Oni su povezani sa manjim ukupnim volumenom mozga i zapreminom bele materije, što pomaže telu da obrađuje informacije i može biti prediktor budućeg zdravlja mozga, kažu istraživači.
Telomer – ekvivalent kapici za pertlu – namenjen je sprečavanju gubitka kodirane DNK trošenjem ili raspletom hromozoma kada se replicira.
Svaki put kada se ćelija podeli, hromozomi se repliciraju, a telomeri se blago skraćuju, tako da su se telomeri pojavili kao obećavajući marker za starenje ćelija i rizik od bolesti povezanih sa starenjem, primećuju istraživači. Ali studije koje se bave dužinom telomera i zdravljem mozga su malobrojne.
Da bi ovo dalje istražili, oslanjali su se na podatke iz UK Biobanke kako bi sagledali potencijalne veze između dužine telomera leukocita (belih krvnih zrnaca) i rizika od demencije, uključujući Alchajmerovu bolest i vaskularnu demenciju, i ukupnog i regionalnog volumena mozga.
UK Biobanka je velika biomedicinska baza podataka koja sadrži detaljne genetske i zdravstvene informacije za oko pola miliona ljudi u Velikoj Britaniji koji su bili upisani između 2006. i 2010. godine.
Dužina telomera leukocita je merena analizom uzoraka krvi uzetih pri upisu. Ovi podaci su bili dostupni za 439.961 osobu starosti od 37 do 73 godine u to vreme (prosečna starost 56 godina).
Tokom prosečnog perioda praćenja od skoro 12 godina, 1.551 (0,4%) učesnika dijagnostikovana je Alchajmerova bolest; 767 (0,2%) sa vaskularnom demencijom; i 5.820 (1,3%) sa drugom vrstom demencije.
Analiza podataka je otkrila značajnu povezanost između dužine telomera leukocita i naknadnog rizika od demencije.
Nakon što se uzmu u obzir pol i starost, učesnici sa najkraćim telomerima leukocita imali su 14% veću verovatnoću da će dobiti dijagnozu demencije i 28% veća verovatnoća da će dobiti dijagnozu Alchajmerove bolesti nego oni sa najdužim telomerima leukocita.
Rizik od vaskularne demencije je takođe povećan (18%), iako to nije bilo statistički značajno.
Struktura mozga je vizuelizovana na MR skeniranju celog tela za 38.740 učesnika 2014. Ovo je otkrilo linearnu vezu između kraćih telomera leukocita i manjeg ukupnog volumena mozga, bele materije, kao i moždanih struktura uključujući hipokampus (uključen u učenje i pamćenje), talamus (centar senzorne obrade) i nucleus accumbens (centar zadovoljstva).
Ovo je opservaciona studija i kao takva ne može utvrditi uzrok. Istraživači takođe ističu nekoliko ograničenja: dužina telomera je izmerena samo jednom, tako da je bilo nemoguće saznati da li su promene tokom vremena mogle da utiču na šanse za demenciju, uz to je dužina telomera merena samo u leukocitima.
Merenje dužine telomera u glijalnim ćelijama (neuronske ćelije u centralnom nervnom sistemu) moglo bi biti još informativnije, sugerišu, ali ovi podaci nisu bili dostupni u UK Biobank.
A dijagnoze demencije dobijane su samo iz elektronskih zdravstvenih kartona, koji možda nisu bili ažurni i možda nisu pominjali blaže oblike.
Ipak, istraživači zaključuju: „Otkrili smo da dužina telomera leukocita deluje kao biomarker starenja povezan sa rizikom od demencije. Osim toga, primetili smo i linearne povezanosti dužine telomera leukocita sa ukupnom i regionalnom strukturom mozga.
„Ovi nalazi ističu dužinu telomera kao potencijalni biomarker zdravlja mozga.“
