Upotreba lekova za krvni pritisak za smanjenje najvećeg broja očitavanja krvnog pritiska (sistolni krvni pritisak) možda neće biti bezbedna ili efikasna među ljudima koji imaju akutni ishemijski moždani udar i koji su podvrgnuti uspešnom mehaničkom uklanjanju ugruška.
Univerzitet u Sinsinatiju i Eva Mistri iz Univerziteta u Sinsinatiju, MBBS, nacionalni glavni istraživač i vodeći autor ispitivanja BEST-II, objavila je ove nalaze u studiji objavljenoj u JAMA.
Studija se fokusirala na pacijente koji su bili podvrgnuti endovaskularnoj trombektomiji, minimalno invazivnoj proceduri za pacijente sa akutnim ishemijskim moždanim udarom koja koristi kateter za uklanjanje krvnog ugruška iz krvnog suda u mozgu, čime se obnavlja protok krvi.
„Endovaskularna terapija je promenila pejzaž u lečenju akutnog moždanog udara“, rekao je Mistri, docent na Odeljenju za neurologiju i rehabilitacionu medicinu na Medicinskom koledžu UC i lekar UC Health na Institutu za neuronauku UC Gardner. „Pacijenti rade drastično bolje kada primaju endovaskularni tretman, u poređenju sa kada ne primaju. Ali, uprkos ogromnoj efikasnosti endovaskularnog lečenja, oko 50% pacijenata ostaje invalidno ili umire nakon 90 dana, tako da smo u potrazi za razumevanjem ako postoje dodatne strategije koje mogu dodatno poboljšati ishode kod ovih pacijenata.“
Jedan od glavnih aspekata lečenja pacijenata posle moždanog udara je praćenje i kontrola njihovog krvnog pritiska, rekao je Mistri. Prethodna istraživanja su pokazala da je viši sistolni krvni pritisak nakon endovaskularnog lečenja povezan sa većom invalidnošću kod ljudi koji su imali akutni ishemijski moždani udar.
Sistolni krvni pritisak između 140 mm i 160 mm je povezan sa boljim ishodima nakon procedure. Normalan krvni pritisak se smatra sistolnim manjim od 120 mm i dijastolnim manjim od 80 mm (donji broj u očitavanju krvnog pritiska). Međutim, da li je upotreba lekova za krvni pritisak za veštačko snižavanje sistolnog krvnog pritiska na manje od 180 mm bezbedna i efikasna nije dokazano nakon uklanjanja ugruška.
„Uvek postoji zabrinutost ako je krvni pritisak previše snižen kod pacijenata koji imaju akutni ishemijski moždani udar da bi to moglo da pogorša veličinu njihovog moždanog udara smanjenjem već ugroženog protoka krvi u toj oblasti“, objasnio je Mistri.
Istraživači predvođeni Mistrijem upisali su 120 pacijenata (prosečne starosti od 70 godina, 58% žena) koji su imali akutni ishemijski moždani udar i uspešno endovaskularno lečenje u jednom od tri urbana sveobuhvatna centra za moždani udar između januara 2020. i marta 2022.
Četrdeset pacijenata je nasumično raspoređeno da im se sistolni krvni pritisak spusti na cilj manji ili jednak 180 mm; 40 pacijenata je trebalo da bude spušteno na sistolni krvni pritisak manji od 160 mm; a 40 pacijenata je ciljano da dostigne sistolni krvni pritisak manji od 140 mm.
Pacijenti su lečeni lekom za krvni pritisak koji se zove nikardipin, koji je davan intravenozno, počeo je u roku od jednog sata nakon endovaskularnog tretmana i davan 24 sata ako je njihov sistolni krvni pritisak bio iznad cilja koji im je dodeljen. Istraživači su želeli da procene da li snižavanje krvnog pritiska može da ošteti moždano tkivo, koje je posebno ranjivo tokom 24 sata nakon moždanog udara, i da procene invalidnost 90 dana kasnije.
Studija je otkrila da prosečna 36-časovna veličina moždanog udara nije pokazala ubedljive dokaze o šteti. U ishodu invaliditeta od 90 dana, postojale su samo male indikacije štete.
„Iako studija nije pronašla značajne dokaze o nedvosmislenoj šteti ciljnih vrednosti nižeg krvnog pritiska u ovoj populaciji u smislu pogoršanja veličine moždanog udara ili povećanja invaliditeta, trendovi su ukazivali da može postojati samo marginalna korist od snižavanja krvi nakon endovaskularnog tretmana. pritisak na dugotrajnu invalidnost pacijenata“, rekao je Mistri. „U stvari, postojale su indikacije da snižavanje krvnog pritiska nakon trombektomije može pogoršati dugotrajnu invalidnost pacijenata.“
Mistri je rekao da studija pokazuje da u većini slučajeva treba dozvoliti da se krvni pritisak pacijenata automatski reguliše nakon endovaskularnog tretmana. Pojedinačnim pacijentima može biti potrebno snižavanje krvnog pritiska zbog specifičnih stanja, ali to treba prilagoditi i ne koristiti kao opštu praksu, rekla je ona.
„Trebalo bi da postoji individualno donošenje odluka kod pacijenata, na primer da li postoje drugi medicinski razlozi za snižavanje krvnog pritiska ili ako postoje znaci značajnog krvarenja u mozgu“, rekao je Mistri. „Zdravstveni radnici treba da budu oprezni kada snižavaju krvni pritisak nakon endovaskularnog lečenja, jer postoje neki znaci da krvni pritisak koji je prenizak može biti štetan“, rekao je Mistri.
Ograničenja studije uključuju mali broj pacijenata uključenih u ispitivanje. Pored toga, pošto je ispitivanje sprovedeno u tri centra, rezultati se možda neće primeniti na pacijente sa moždanim udarom koji se leče na drugim mestima.