Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena povezuje prodaju borbenih aviona F-16 Turskoj sa turskom ratifikacijom kandidature Švedske za članstvo u NATO-u, što je „ozbiljno uznemirilo“ Ankaru, rekao je predsednik Tajip Erdogan u nedelju, piše Rojters.
Obraćajući se na konferenciji za novinare nakon samita G20 u indijskom glavnom gradu Nju Delhiju, Erdogan je rekao da je imao „uporedni“ sastanak sa Bajdenom na marginama skupa i da su razgovarali o transferu F-16 u Tursku.
Bajden je uspostavio vezu između isporuke F-16 i turske akcije u ratifikaciji švedske aplikacije za ulazak u NATO, rekao je Erdogan. „Ovaj pristup nas ozbiljno uznemirava“, rekao je on.
Turska, koja je bila glavni kamen spoticanja na putu Švedske ka NATO-u, zatražila je u oktobru 2021. da kupi F-16 kompanije Lockheed Martin Corp (LMT.N) u vrednosti od 20 milijardi dolara i skoro 80 kompleta za modernizaciju za svoje postojeće ratne avione.
Nakon višemesečnih prigovora, Erdogan se složio na samitu NATO-a u julu da prosledi kandidaturu Švedske za NATO turskom parlamentu na ratifikaciju.
Dan kasnije, američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je da će Vašington nastaviti sa transferom F-16 Turskoj u konsultaciji sa Kongresom.
Međutim, i dalje je nejasno vreme transakcije F-16 i zelenog svetla turskog parlamenta za Švedsku.
„Ako kažete da će Kongres odlučivati (o prodaji F-16 Turskoj), onda imamo Kongres i u Turskoj – to je turski parlament“, rekao je Erdogan novinarima. „Nije moguće da kažem „da“ (za kandidaturu Švedske za članstvo u NATO) sam ako takvu odluku ne odobri (naš) parlament.
Ankara je optužila Švedsku da krije militante koji su neprijateljski raspoloženi prema turskoj državi, uglavnom članove zabranjene Kurdistanske radničke partije (PKK), koju Turska, Evropska unija i Sjedinjene Države smatraju terorističkom organizacijom.
Erdogan je takođe rekao da bi Švedska trebalo da „održi svoja obećanja“ i da preduzme više koraka – koji bi uključivali izručenje navodnih militanata PKK i sprečavanje pro-PKK skupova u Švedskoj – pre nego što Turska odobri svoju kandidaturu za NATO.
Da bi rešio turske zabrinutosti, Stokholm je u junu usvojio zakon kojim se zabranjuje članstvo u terorističkoj grupi ili pružanje logističke i finansijske pomoći zabranjenim grupama.
Stokholm je nedavno izrazio nadu da će turski poslanici ratifikovati njegovu kandidaturu za NATO kada se ponovo sastanu u oktobru, kao što je dogovoreno na samitu NATO-a u julu.
Švedska i Finska su prošle godine podnele zahtev za ulazak u NATO nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu. Dok je finsko članstvo zaključeno u aprilu, kandidaturu Švedske i dalje drže Turska i Mađarska.
Turski ministar inostranih poslova rekao je da Ankara i Budimpešta rade u bliskoj koordinaciji po tom pitanju.
