Snažan zemljotres koji je pogodio Maroko, ubivši više od hiljadu ljudi, nije pogodio najaktivniji seizmološki region, rekao je jedan francuski stručnjak. Ali mogu se očekivati naknadni potresi, upozorio je on.
Filip Vernant — specijalista za aktivnu tektoniku, posebno u Maroku, na Univerzitetu u Monpeljeu — odgovorio je na AFP-ovo pitanje o razornom zemljotresu.
Maroko je jedna od onih zemalja u kojima nije pitanje da li će biti zemljotresa.
Zemljotres u Agadiru (1960. godine magnitude 5,7) uništio je ceo grad i ubio skoro 15.000 ljudi, a nedavno se dogodio zemljotres u Al Hoecima (6,4 stepena Rihterove skale 2004. godine), dalje na Mediteranu.
Gledajući dalje u prošlost, bilo je zemljotresa u 18. veku, verovatno oko 7 stepeni Rihterove skale u regionu Fesa.
Epicentar nedavnog zemljotresa nije u najaktivnijoj oblasti Maroka. Ali postoje planine Visokog Atlasa… Ova vrsta zemljotresa je ono što dovodi do porasta lanca Visokog Atlasa.
U Turskoj smo imali horizontalno kretanje, jer se Turska pomera ka Zapadu, kreće se ka Grčkoj. Došlo je do horizontalnog klizanja (tektonskih) ploča.
Ovde vidimo više konvergencije između Afrike i Evroazije ili Iberije, španskog dela, i preklapajućih raseda… Ali još uvek imamo posla sa granicama ploča.
Moramo da vidimo kolike će jačine biti zemljotres. Govorimo o 6.8 ili 6.9, što je prilično jako.
Ovo otprilike odgovara prosečnom pomeranju na liniji raseda od oko jednog metra za nekoliko sekundi, tokom nekoliko kilometara.
Očigledno, ovo izuzetno potresa region.
Zatim je tu dubina: u početku je procenjena na oko 25-30 kilometara, ali izgleda da se vraća na gore, bliže 10 kilometara.
Što se više približavate površini, to je veći efekat rupture.
To se dogodilo u Francuskoj 2019. godine u regionu Teil u (južnoj) regiji Ardeche. Bio je to „mali“ zemljotres, ali kako se dogodio na dubini od samo jednog kilometra, dosta je uzdrmao stvari.
Sigurno će doći do naknadnih potresa.
Čak i ako su manje jake, mogu dovesti do urušavanja zgrada koje su već oslabljene zemljotresom.
Tradicionalno, obično kažemo da naknadni potresi smanjuju intenzitet…
Ali u Turskoj je jedan zemljotres izazvao drugi. Prva kidanje može dovesti do pucanja drugog raseda kroz efekat kaskade, zbog čega ponekad postoji opasnost od jačeg zemljotresa nakon prvog.
Nažalost, ne možemo ništa da predvidimo.
Pokušavamo da procenimo periode ponavljanja u skladu sa različitim magnitudama zemljotresa, ali tada ponašanje može biti haotično, sa dva jaka zemljotresa u kratkom periodu, a zatim ništa veoma dugo.