Ako niste imali bol u donjem delu leđa, verovatno znate nekoga ko ima. Pogađa oko 40% odraslih svake godine, u rasponu od adolescenata do onih u kasnijoj životnoj dobi. Dok se većina ljudi oporavlja, oko 20% nastavlja da razvije hronični bol u donjem delu leđa (koji traje više od tri meseca).
Postoji uobičajeno gledište da je hronični bol u donjem delu leđa uzrokovan trajnim oštećenjem tkiva uključujući „habanje“, degeneraciju diska, izbočine diska i artritis kičme. Ovo „oštećenje“ se često opisuje kao rezultat povrede i opterećenja kičme (kao što je savijanje i podizanje), starenja, lošeg držanja i slabih mišića „jezgra“.
Često nam se govori da „zaštitimo“ leđa tako što ćemo sedeti visoko, podupreti jezgro, držati ravna leđa kada se savijamo i podižemo i izbegavamo pokrete i aktivnosti koje su bolne. Zdravstveni radnici često promovišu i pojačavaju ove poruke.
Ali ovo nije zasnovano na dokazima. Tretman u nastajanju poznat kao kognitivna funkcionalna terapija ima za cilj da pomogne pacijentima da ponište neke od ovih beskorisnih i ograničavajućih praksi i nauče da veruju i ponovo pomeraju svoje telo.
Ljudi sa hroničnim bolom u leđima često se upućuju na skeniranje slika kako bi se otkrile stvari kao što su degeneracija diska, ispupčenja diska i artritis.
Ali ovi nalazi su veoma česti kod ljudi bez bolova u donjem delu leđa, a istraživanja pokazuju da ne predviđaju tačno trenutni ili budući doživljaj bola.
Kada se isključi ozbiljni uzroci bolova u leđima (kao što su rak, infekcija, fraktura i kompresija nerva), malo je dokaza da rezultati skeniranja pomažu u usmeravanju ili poboljšanju nege za osobe sa hroničnim bolom u donjem delu leđa.
U stvari, skeniranje ljudi i govoreći im da imaju artritis i degeneraciju diska može ih uplašiti, što rezultira izbegavanjem aktivnosti, pogoršavajući njihov bol i nevolju.
Takođe može dovesti do potencijalno štetnih tretmana kao što su opioidni lekovi protiv bolova i invazivni tretmani kao što su injekcije kičme, operacije kičme i električna stimulacija kičmenih nerava na baterije.
Kompleksni niz faktora obično doprinosi tome da osoba razvije hronični bol u donjem delu leđa. Ovo uključuje preteranu zaštitu leđa izbegavanjem kretanja i aktivnosti, verovanje da je bol povezan sa oštećenjem i negativne emocije kao što su strah i anksioznost u vezi sa bolom.
Rešavanje ovih faktora na individualizovan način sada se smatra najboljom praksom.
Briga o najboljoj praksi takođe treba da bude usmerena na osobu. Ljudi koji pate od hroničnog bola u donjem delu leđa žele da budu saslušani i potvrđeni. Jednostavnim jezikom žele da shvate zašto imaju bol.
Oni žele negu koja uzima u obzir njihove preferencije i pruža siguran i pristupačan put do ublažavanja bolova, obnavljanja funkcije i vraćanja svojim uobičajenim fizičkim, društvenim i radnim aktivnostima.
Primer ove vrste nege je kognitivna funkcionalna terapija.
Kognitivna funkcionalna terapija se sastoji u tome da se osoba stavi u sedište vozača, dok kliničar odvaja vreme da ih usmerava da razviju veštine potrebne za to. Vode ga fizioterapeuti i može se koristiti kada se isključe ozbiljni uzroci bolova u leđima.
Terapija pomaže osobi da razume jedinstvene faktore koji doprinose njihovom stanju, a taj bol obično nije tačan znak oštećenja. On vodi pacijente da ponovo nauče kako da se kreću i izgrade samopouzdanje u leđima, bez preterane zaštite.
Takođe se bavi drugim faktorima kao što su san, opuštanje, ograničenja u radu i bavljenje fizičkom aktivnošću na osnovu preferencija osobe.
Kognitivna funkcionalna terapija obično uključuje duže fizioterapeutske sesije nego inače (60 minuta na početku i 30-45 minuta praćenja) sa do sedam do osam sesija tokom tri meseca i dopunskim sesijama kada je potrebno.
Nedavno kliničko ispitivanje kognitivne funkcionalne terapije, objavljeno u The Lancet, uključilo je 492 osobe sa hroničnim bolom u donjem delu leđa. Učesnici su imali bol u proseku četiri godine i probali su mnoge druge tretmane.
Prvo je obučeno 18 fizioterapeuta da kompetentno pruže kognitivnu funkcionalnu terapiju širom Perta i Sidneja tokom šest meseci. Upoređena je terapija sa pacijentovom „uobičajenom negom“.
Pronađena su velika i trajna poboljšanja u funkciji i smanjenje nivoa intenziteta bola kod ljudi koji su bili podvrgnuti terapiji, u poređenju sa onima koji primaju uobičajenu negu.
Efekti su ostali na 12 meseci, što je neobično u ispitivanjima bolova u donjem delu leđa. Efekti većine preporučenih intervencija kao što su vežbanje ili psihološke terapije su skromne veličine i obično kratko traju.
Ljudi koji su bili podvrgnuti kognitivno-funkcionalnoj terapiji takođe su bili samouvereniji, manje uplašeni i imali su pozitivnije mišljenje o bolovima u leđima sa 12 meseci. Takođe im se dopalo, sa 80% učesnika zadovoljno ili veoma zadovoljno tretmanom, u poređenju sa 19% u grupi sa uobičajenom negom.
Tretman je bio siguran kao i uobičajena nega, a bio je i isplativ. Uštedelo je više od 5.000 A$ po osobi tokom godinu dana, uglavnom zbog povećanog učešća na poslu.
Ovo ispitivanje pokazuje da postoje bezbedne, relativno jeftine i efikasne opcije lečenja za ljude koji žive sa hroničnim bolom, čak i ako ste bezuspešno probali druge tretmane.
Pristup kliničarima obučenim za kognitivnu funkcionalnu terapiju je trenutno ograničen, ali će se proširiti kako se obuka bude povećavala.
Troškovi zavise od toga koliko sesija imate. Naše studije pokazuju da se neki ljudi znatno poboljšaju u roku od dve do tri sesije, ali većina ljudi je imala sedam do osam sesija, što bi koštalo oko 1.000 dolara (osim bilo kakvih popusta za Medicare ili privatno zdravstveno osiguranje).
