Živeti sa dijabetesom tipa 1 treba da bude pod vladavinom nemilosrdne rutine. Hrana se mora pažljivo pratiti, a jedini tretman, subkutani insulin, je težak – zahteva redovne injekcije ili insulinsku pumpu, kontinuirano praćenje glukoze i/ili štapiće prstima za testiranje nivoa šećera u krvi.
Za mnoge od 1,9 miliona Amerikanaca sa ovim stanjem, to će se možda promeniti. Istraživači sa UC San Francisco istražuju kako se dva nedavno odobrena imunoterapijska tretmana mogu proširiti na širenje dijabetesa tipa 1.
Sarađujući u oblastima bolesti, istraživači dijabetesa posmatraju kako onkolozi koriste T-ćelijsku terapiju himernim antigenskim receptorom (CAR) za reprogramiranje imunološkog sistema osobe da napadne sopstvene ćelije raka. Nadaju se da će na sličan način reprogramirati imuni sistem za borbu protiv dijabetesa.
„Ispostavilo se da su prekidači sa kojima se istraživači igraju kod raka, da bi aktivirali imuni sistem, isti oni koji su korisni kod dijabetesa za zaustavljanje imunološkog sistema“, rekao je Mark Anderson, MD, Ph.D., Robert B. Prijatelj i Mišel M. Frend sa predsednicom za istraživanje dijabetesa i direktor UCSF centra za dijabetes. „U stvari, lekovi za imunološku terapiju koje koristimo da ubijemo rak mogu izazvati dijabetes tipa 1 kod nekih ljudi.“
Ova vrsta novog uvida je nešto što Anderson predviđa da će se desiti više kada se istraživači dijabetesa i raka usele jedni pored drugih u novu istraživačku i akademsku zgradu UCSF-a Parnassus, posebno zato što će postojati namenski prostor za klinička ispitivanja.
Obično, u akademskoj medicini, istraživači i kliničari su organizovani prema bolestima, ali na Parnasu će ih organizovati mehanizmi u osnovi bolesti — u ovom slučaju, ponašanje T ćelija. Razumevanjem mehanizma, oni mogu da ga poremete – potencijalno u više bolesti.
„Zamislite da je neko na suđenju i prima lek protiv raka, a to dovodi do dijabetesa tipa 1“, rekao je Anderson. „Naša laboratorija će biti tamo i mi ćemo moći da izmerimo njihove imune ćelije kako bismo pokušali da vidimo šta se dešava sa dijabetesom, dok naše kolege iz onkologije nastavljaju da rade na raku. Moći ćemo da merimo stvari direktno na ljudima kako se dešavaju spajanjem dva napora zajedno“.
Kako istraživanje T-ćelija napreduje, drugi rade na proširenju upotrebe teplizumaba, revolucionarnog leka koji je odobrila FDA krajem 2022. kako bi se odložio početak dijabetesa tipa 1 kod ljudi sa rizikom od razvoja ovog stanja. Teplizumab, prvi odobreni imunoterapijski tretman za dijabetes tipa 1, leči ovo stanje deaktivacijom imunih ćelija koje napadaju ćelije koje proizvode insulin.
Trenutno su u toku istraživanja o tome kako bi se teplizumab mogao koristiti kod ljudi koji nisu samo izloženi riziku, već im je nedavno dijagnostikovan dijabetes tipa 1 – što menja igru za one koji bi inače bili vezani za doživotnu terapiju insulinom.
Stephen Gitelman, MD, UCSF Meri B. Olnei, MD/KAK Uvaženi profesor pedijatrijskog dijabetesa i kliničkih istraživanja, je vodeći istraživač UCSF-a za multi-institucijsku studiju o tome da li deca i adolescenti mogu da koriste teplizumab u roku od dva meseca od dijagnoze kako bi pomogli u očuvanju njihove preostale beta ćelije koje proizvode insulin, čime se smanjuju njihove doze dodatnog insulina.
„Učesnici su veoma dobro“, rekao je Gitelman. „Davali smo dnevnu infuziju dve nedelje, a zatim još jednu rundu šest meseci kasnije, i tražimo da vidimo da li ima koristi nakon 24 meseca. Trebalo bi da imamo detaljne rezultate kasnije ovog leta.“
Odobrenje teplizumaba za prevenciju dijabetesa tipa 1 je „kraj početka“, dodaje on, što znači da je to značajan korak napred u istraživanjima, ali ima još mnogo toga da se otkrije.
„To otvara mnoga važna pitanja za istraživanje sa ovim lekom i drugim lekovima. Šta je sa njegovom upotrebom kod dece mlađe od 8 godina koja su u najvećem riziku od novonastalog tipa 1? Šta ako damo više od jednog kursa lek u prevenciji ili ga upariti sa drugim lekovima? Rani su dani i uzbudljivo vreme.“