U nekom trenutku tokom pandemije, SARS-CoV-2, virus koji izaziva COVID, proširio se sa ljudi na belorepe jelene u SAD.
Naučnici su 2021. otkrili da 40% belorepih jelena uzorkovanih u Mičigenu, Pensilvaniji, Ilinoisu i državi Njujork ima antitela na COVID.
Nadzor ovih jelena se nastavlja, a nova studija istraživača sa Državnog univerziteta Ohajo otkrila je da se virus i dalje širi među životinjama – i nazad na ljude. I brzo se razvija.
Istraživači su posmatrali prevalenciju COVID-a u malom uzorku belorepih jelena u severoistočnom Ohaju. Uzorci su uzeti između novembra 2021. i marta 2022. Od 1.522 nazalna briseva, 163 su bila pozitivna na alfa i delta varijante COVID-a. Istraživači su takođe otkrili da se virus mnogo puta širio sa ljudi na jelene i sa jelena na ljude (poznato kao „prelivanje“).
Koronavirusi su prekriveni šiljcima i ovi šiljci se zakače za naše ćelije da bi ušli i počeli da se razmnožavaju. Određeni deo naših ćelija za koji se šiljci zakaču naziva se ACE2 receptor. Ovaj receptor je sličan kod jelena i ljudi, a koronavirusi su izgubili malo vremena u iskorišćavanju ovoga.
Ljudski kontakt sa jelenom uobičajen je u delovima SAD, gde milioni belorepnih jelena žive kao divlje, urbanizovane ili uzgajane životinje. U ovim staništima, jeleni mogu biti izloženi ljudskom otpadu. Oni mogu da nose bakterije sa sličnim obrascima otpornosti na antimikrobne lekove kao kod lokalnih ljudi.
Istraživači iz Ohaja su otkrili da se COVID umnožio i širio kod jelena tokom nekoliko meseci, ne uzrokujući očiglednu bolest ili smrt kod životinja. Jeleni koji migriraju – posebno mužjaci – širili su virus dok su se kretali širom okruga.
Nije poznato da li su i drugi potencijalni domaćini kao što su tvorovi, veverice ili glodari takođe zarazili virus, ali je primećeno da se virus proširio sa jelena nazad na ljude. Kako je došlo do ove razmene, međutim, nije jasno.
Jeleni uzorkovani na Stejten Ajlendu u Njujorku u istom periodu pokazali su dokaze prelivanja infekcije sa ljudi drugom varijantom COVID-a, omikronom. Virusne razmene između zajednica i njihovih jelena se često dešavaju.
Merenjem promena u genomima COVID-a kod jelena pomoću nove statističke metode, istraživači iz Ohaja su procenili da je stopa mutacije COVID-a tri puta veća nego kod ljudi. Tipovi genetskih promena nisu bili isti kao kod ljudi COVID. Činilo se da su mutacije adaptivni odgovori koji bi mogli povećati širenje virusa u novim domaćinima jelena.
COVID je pokazao rano povećanje svoje raznolikosti i kod ljudi, što je možda bilo brže u prvim godinama nakon 2019.
Ono što je najvažnije, prelivanje virusa sa jelena na ljude nije izazvalo nove epidemije kod ljudi zbog kojih lekari gube san. Evolucione promene COVID-a u populaciji jelena nisu rezultirale virusom koji može da izbegne naša antitela. Dakle, ne postoji trenutni rizik za javno zdravlje povezan sa ovom povećanom stopom mutacija.
Kao i kod ljudi, neki jeleni su „super-širioci“. Analiza društvenih mreža pokazuje ovaj proces u korišćenju jelena na mestima za struganje, gde mužjaci ostavljaju svoje mirise da bi uspostavili grupe za razmnožavanje. Stanice za hranjenje ili mamci koje je napravio čovek (za lov) takođe povećavaju brzinu širenja virusa.
Belorepi bi se mogli nazvati novim rezervoarom COVID virusa. Životinjski rezervoari obuhvataju kontinuirani proces podele i promene virusa. Domaćini nameću selektivne pritiske na viruse koji utiču na brzinu kojom se menja genom virusa. Na primer, grip A se razvija brže u populaciji ptica ili svinja nego kod ljudi.
Verovatno, životni vek zaražene životinje, metabolički procesi u njenim ćelijama, imunološka dejstva, oštećenje virusne RNK od enzima domaćina ili drugih patogena, sve to izaziva mutaciju virusa. Bez obzira na razloge, ova zapažanja iz Ohaja otvaraju mogućnost da bi se kod tih miliona belorepnih jelena COVID virusi mogli razviti u novi soj ili varijantu sposobnu da širi značajnu bolest na ljude.
Testovi krvi britanskih jelena u periodu 2020-21. nisu otkrili dokaze o COVID-u kod ovih životinja. To bi moglo biti zato što vrste britanskih jelena imaju karakteristične ekološke niše i podložnost COVID-u. Ali jasno je da ova vrsta stalnog nadzora pruža vredne obaveštajne podatke.