Organizmi postaju sve manji kombinacijom zamene vrsta i promena unutar vrsta, prema novom istraživanju koje je vodio Univerzitet Sent Endruz.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Science, sagledalo je podatke iz celog sveta u poslednjih 60 godina, kao i mnoge vrste životinja i biljaka.
Studiju je sproveo međunarodni tim naučnika sa 17 univerziteta, kao deo radne grupe koju su predvodili naučnici sa Centra za biološki diverzitet Univerziteta Sent Endruz i Škole za biologiju; i Univerzitet u Notingemu.
Dosadašnja istraživanja su pokazala da se veličina trofejnih riba u ribolovnim takmičenjima smanjila, a da su mnoge od najugroženijih vrsta velike.
Nova studija spaja tačke i pokazuje da promena u veličini tela dolazi od toga što jedinke unutar vrsta postaju manje, ali i veće vrste koje se zamenjuju manjim.
Vodeći autor dr Ines Martins, sa Univerziteta Sent Endruz, rekla je: „Na nekim lokacijama, na primer, primećuju se sve manje i manje jedinke bodljikave klizaljke, dok se vrste manjeg tela poput skuše povećavaju u izobilju.
„Bilo da je to zbog onoga što ljudi više vole da jedu, ili zbog toga što im staništa postaju toplija, velike ribe jednostavno ne mogu da se odmore.“
Smanjenje je bilo najčešće među ribama, ali među drugim grupama organizama — kao što su biljke i beskičmenjaci — promene su bile raznovrsnije. Posmatrajući grupe vrsta, studija otkriva da se dešavaju neke složene promene, pri čemu neki organizmi postaju veći dok se drugi smanjuju.
Viša autorka rada, profesorka Marija Dornelas sa Univerziteta Sent Endruz, rekla je: „Mislimo da ovo sugeriše da, kada veliki organizmi nestanu, drugi pokušavaju da zauzmu svoje mesto i iskoriste resurse koji postanu dostupni.
Razmišljajući o važnosti ovih rezultata, dr Martins je dodao: „Prepoznavanje i istraživanje ove složenosti je imperativ ako želimo da razumemo mehanizme uključene u to kako se veličina tela menja tokom vremena.“
Studija je takođe primetila zamenu nekoliko velikih organizama sa mnogo malih, dok je ukupna količina života – poznata kao biomasa – ostala konstantna. Ovaj iznenađujući rezultat podržava ideju da ekosistemi imaju tendenciju da kompenzuju promene tako što održavaju stabilnom ukupnu biomasu proučavane vrste u određenom staništu. Ova stabilnost se pripisuje kompromisu između smanjenja veličine tela i istovremenog povećanja obilja među organizmima.
Ovi nalazi imaju dalekosežne implikacije za naše razumevanje načina na koji se različiti organizmi prilagođavaju izazovima koje je postavila era antropocena.
Profesor Dornelas je rekao: „Jasno je da široko rasprostranjena zamena vrsta koju vidimo širom sveta ima merljive posledice. Manji organizmi imaju važne efekte jer veličina životinja posreduje njihov doprinos tome kako ekosistemi funkcionišu i kako ljudi imaju koristi od njih. Veće ribe mogu obično hrani više ljudi nego manje ribe.“
Ko-voditelj radne grupe, dr Franziska Šrod, sa Univerziteta u Notingemu, rekla je: „Naša studija naglašava važnost razmatranja promena u karakteristikama vrsta kako na individualnom nivou tako i među vrstama ako želimo da razumemo efekte promena životne sredine i uticaj ljudi na biodiverzitet u globalu.
„Nažalost, trenutno nam nedostaju podaci o mnogim organizmima osim riba da bismo izveli jasne zaključke – buduća istraživanja će imati koristi od većeg ulaganja u ove vrste merenja, posebno kada se istražuju mreže hrane i interakcije drugih vrsta.“