Kao rezultat klimatske krize, buduće šume mogu postati neprepoznatljive. Drveće koje trenutno čini evropsku šumu možda se više ne može videti — ili se možda pomerilo nekoliko stotina metara uzbrdo. Naučnici koji pišu u Frontiers in Forests and Global Change mapirali su šume pet osetljivih planinskih oblasti u Italiji i modelirali budućnost ovih krhkih ekosistema.
„Ako zamislim da moja ćerka šeta sa mnom kao starac, po našim planinskim šumama, mogu da zamislim da možemo da vidimo početnu fazu duboke promene vrsta“, rekao je dr Serđo Noce iz Evro-mediteranskog centra za klimu Change Foundation (CMCC). „Kao i svaki prirodni proces, potrebno je vreme, a šume imaju vremena koja su potpuno drugačija od nas.“
Šume pružaju vredne resurse za zajednice. Proizvodi od drveta i divlja hrana poput tartufa mogu podstaći lokalnu ekonomiju, dok šume utiču na dostupnost i kvalitet vode, stvaraju i čuvaju zemljište, održavaju biodiverzitet i nude mogućnosti za rekreaciju.
Oko trećine Italije je pošumljeno, a šumovite površine se trenutno povećavaju. Međutim, poslednjih godina suše, oluje i požari su oštetili šume, izazivajući brze promene životne sredine. Planinske šume su posebno osetljive na klimatsku krizu.
Da bismo razumeli i reagovali na ono što se dešava, potrebni su nam klimatski podaci visoke rezolucije i pouzdani modeli koji mogu da projektuju napred u budućnost i pokušaju da razumeju implikacije klimatske krize na ove nesigurno postavljene šume.
Noce i njegov tim razvili su modele distribucije vrsta šuma u pet oblasti širom Apenina i Alpa. Kombinovali su ih sa projekcijama klimatskih promena na osnovu dva scenarija: jednog u kome se emisije ublažuju i drugog gde se ništa ne menja. Koristeći ove podatke, razvili su mape pogodnosti zemljišta za buduća stabla do 2050. godine.
„Znanje koje vrste će biti u prednosti ili u nepovoljnom položaju u budućim uslovima može nam pomoći u planiranju, upravljanju i izborima za očuvanje“, rekao je Noce. „Šuma pruža ljudima veoma važne usluge ekosistema — regulaciju ciklusa vode, biodiverzitet, proizvode od drveta i nedrvnih proizvoda, turizam, hvatanje i skladištenje CO 2 i mnoge druge. Svaki današnji izbor utiče na ove usluge godinama koje dolaze i moraju biti napravljene sa što je moguće više znanja“.
Noce i njegov tim su otkrili da je većina vrsta smanjila njihov odgovarajući raspon, dok se neke mogu proširiti izvan trenutne linije drveća i dobiti veći raspon – posebno evropski ariš i ćurski hrast. Ovo je bio slučaj u oba scenarija, iako se stepen promene razlikovao: naučnici su predložili da se ovo razmatra kao gornja i donja granica mogućih ishoda.
Uopšteno govoreći, linija drveća će se verovatno pomeriti naviše, a vrste sa manjim, specifičnijim rasponima su verovatnije izgubljene. Takođe je moguće da će visokoplaninski ekosistemi poput alpskih livada postati ređi, jer drveće zadire u sadašnje livade.
Tim je rekao da je bilo teško identifikovati očigledne pobednike ili gubitnike među proučavanim vrstama drveća. Međutim, otkrili su da su jela i evropska bukva posebno ranjive. Od pet proučavanih regiona, severni i severoistočni Apenini su bili u najvećem riziku, pri čemu su sve prisutne vrste drveća bile podložne promenama. Mešovite sastojine drveća koje uključuju različite vrste bile su otpornije.
Takođe je moguće da će neke preživele vrste uneti druge ranjivosti. Morski bor, kandidat za jačanje šuma na južnim Apeninima, zapaljiviji je od drveća koje je tamo trenutno uobičajeno. Kako se očekuje da će rizik od požara porasti, to bi moglo stvoriti ozbiljne probleme.
Međutim, autori su upozorili da odnos između varijabli životne sredine i prisustva vrsta možda neće ostati isti kao u prošlosti. Promena bi nas i dalje mogla iznenaditi. Međutim, ovi visokokvalitetni modeli mogli bi pomoći u identifikaciji vrsta i šuma koje bi mogle da prežive klimatsku krizu.
„Ovaj rad možemo smatrati eksperimentom koji treba proširiti“, rekao je Noce. „Već planiramo da produbimo naša istraživanja u Italiji zahvaljujući evropskim fondovima programa Nekt Generation EU, ali to planiramo i širenjem geografskog obima i vremenskog horizonta.“
