Mnogi ljudi sa bolestima kao što su rak ili dijabetes ili oni koji su imali srčani ili moždani udar takođe pate od depresije. Koliko su antidepresivi efikasni za ove pacijente? I da li su podjednako bezbedni za ove ljude kao i za one bez fizičkih zdravstvenih problema?
Istraživači sa Charite—Universitatsmedizin Berlin i Univerziteta Arhus u Danskoj udružili su se da istraže ova pitanja. Oni su sastavili i analizirali studije objavljene tokom nekoliko decenija iz celog sveta u sistematskom pregledu. Njihovi nalazi su veoma relevantni za kliničku praksu. Sada su objavljeni u časopisu JAMA Psychiatry.
„Oko 20% ljudi sa fizičkim zdravstvenim problemima takođe pati od depresije, i oboje treba lečiti“, kaže prof. Kristijan Ot, direktor Odeljenja za psihijatriju i neuronauke na kampusu Charite Benjamin Franklin.
„Kontraindikacije i interakcije sa drugim lekovima koje pacijent uzima su važni faktori u izboru pravog antidepresiva. Međutim, na sreću, danas postoji mnogo različitih antidepresiva sa različitim mehanizmima delovanja, tako da postoji bar jedan odgovarajući lek za lečenje depresije koji je opcija za ljude sa skoro svim fizičkim problemima“, objašnjava Otte.
Ipak, jedno pitanje je do sada ostalo otvoreno i za pacijente i za njihove lekare: da li su antidepresivi zaista efikasni i sigurni u ovim pojedinačnim slučajevima? „Do sada nismo imali konačan odgovor na to“, kaže Otte. „Na kraju krajeva, studije koje idu ka odobravanju antidepresiva izvode se gotovo isključivo kod fizički zdravih subjekata.
Da bi sumirao postojeće istraživanje iz celog sveta, tim koji je radio na studiji sistematski je pretraživao nekoliko medicinskih baza podataka, gledajući meta-analize kliničkih ispitivanja. Istraživači su primenili stroge kriterijume selekcije: „U našem radu smo razmatrali samo analize koje sintetišu podatke iz randomizovanih kontrolisanih studija, jer su one najbolji način da se ispita efikasnost i bezbednost leka“, kaže dr Ole Keler-Forsberg, istraživač depresije. na Univerzitetu Arhus.
Sve u svemu, identifikovali smo 52 visokokvalitetne meta-analize za 27 različitih fizičkih zdravstvenih problema, posebno raka, srčanih i metaboličkih bolesti, kao i reumatoloških i neuroloških poremećaja.
Otte objašnjava: „Uspeli smo da pokažemo da su antidepresivi u stvari podjednako efikasni i bezbedni kod pacijenata sa depresijom i fizičkim zdravstvenim problemima kao i kod onih bez ovih fizičkih zdravstvenih stanja. Antidepresivi izazivaju nešto veću incidencu neželjenih efekata nego placebo tretman, ali istraživači ne veruju da postoji bilo kakva opšta zabrinutost u vezi sa upotrebom ovih tretmana za ljude sa fizičkim zdravstvenim problemima.
„Ovi nalazi su dobre vesti za ljude sa depresijom i fizičkim zdravstvenim problemima – i veoma su relevantni za kliničku praksu“, objašnjava Otte. „Kvalitet života je često ozbiljno narušen, posebno depresijom. Znamo i da je tok fizičke bolesti gori kod pacijenata koji imaju i depresiju, tako da lečenje tih pacijenata antidepresivima pored drugih terapijskih mera zaista može pomoći.“
Istraživači očekuju da rezultati studije budu uključeni u Nationale VersorgungsLeitlinie (NVL), nemačke nacionalne smernice za upravljanje bolestima, za depresiju. Ove smernice su zajednička inicijativa Nemačkog medicinskog udruženja (Bundesarztekammer), Nacionalnog udruženja lekara obaveznog zdravstvenog osiguranja (Kassenarztliche Bundesvereinigung) i Nemačkog udruženja naučnih medicinskih društava (AVMF) sa ciljem da se poboljša kvalitet lečenja u zemlja.
„Iznenadili smo se kada smo videli koliko malo studija velikih razmera uopšte postoji na ovu temu, posebno u čestim kombinacijama kao što je rak sa depresijom. Verujemo da još treba mnogo istraživanja da se uradi u ovoj oblasti“, kaže Otte. On i njegov tim već planiraju buduće projekte kako bi otkrili da li antidepresivi mogu imati i druge efekte osim poboljšanja depresije i da li bi takođe mogli da ublaže pojedinačne simptome drugih fizičkih zdravstvenih problema koji su prisutni u isto vreme, na primer.“
