Za otprilike 80% svetske populacije, prva stanica nakon prehlade ili lomljenja kosti nije bolnica—možda zato što je nema u blizini, ili oni to ne mogu da priušte. Umesto toga, prvi korak je konsultovanje tradicionalne medicine, koju kulture širom sveta koriste hiljadama godina.
Tradicionalna medicina obuhvata lekovita znanja, veštine i prakse koje koriste različite kulture i grupe.
Primeri tradicionalne medicine uključuju biljnu medicinu; akupunktura ; Tui Na — što je vrsta masaže koja potiče iz Kine; Ajurveda — koja je drevni sistem unapređenja zdravlja kroz ishranu, vežbanje i način života iz Indije; i Unani — koji je još jedan drevni sistem zdravlja iz Južne Azije, koji balansira ključne aspekte uma, tela i duha.
Prepoznajući da su tradicionalna medicina i drugi alternativni oblici lečenja ključni izvori zdravstvene zaštite za mnoge ljude širom sveta, Svetska zdravstvena organizacija i vlada Indije zajednički su bili domaćini svog prvog samita o tradicionalnoj medicini. Samit je održan u avgustu 2023. u Gandhinagaru, Gudžarat, Indija.
Samit je okupio kreatore zdravstvene politike, radnike i korisnike tradicionalne medicine, međunarodne organizacije, akademike i zainteresovane strane iz privatnog sektora iz 88 država članica SZO. Lideri na samitu imali su za cilj da podele najbolje prakse i naučne dokaze i podatke o tradicionalnoj medicini.
Istraživači su bili zainteresovani za to kako pacijentima u SAD i širom sveta pružiti najbolju moguću medicinsku negu, zainteresovani za nalaze samita. Razumevanje tradicionalne medicine može pomoći zdravstvenim radnicima da stvore održive, personalizovane i kulturno poštovane prakse.
U mnogim zemljama tradicionalna medicina košta manje i pristupačnija je od konvencionalne zdravstvene zaštite. Mnogi konvencionalni lekovi potiču iz istog izvora kao i jedinjenja koja se koriste u tradicionalnoj medicini — do 50% lekova ima koren prirodnog proizvoda, kao što je aspirin.
Mnogi faktori mogu uticati na to da li neko odabere tradicionalnu medicinu, kao što su starost i pol, religija, obrazovanje i nivo prihoda, kao i razdaljina za putovanje radi lečenja. Kulturološki faktori takođe mogu uticati na upotrebu tradicionalne medicine.
U Kini, na primer, kako je sve više ljudi prihvatilo zapadnu kulturu, manje ih je izabralo tradicionalnu medicinu. Nasuprot tome, mnogi afrički migranti u Australiju nastavljaju da koriste tradicionalnu medicinu da izraze svoj kulturni identitet i zadrže kohezivnu etničku zajednicu. Pacijentova sklonost prema tradicionalnoj medicini često ima značajan lični, ekološki i kulturni značaj.
Zemlje već godinama guraju SZO da proučava i prati podatke o tradicionalnoj medicini. U prošlosti, SZO je razvila „strategiju tradicionalne medicine“ kako bi pomogla državama članicama da istraže, integrišu i regulišu tradicionalnu medicinu u svojim nacionalnim zdravstvenim sistemima. Avgust 2023. obeležio je prvi globalni samit SZO o tradicionalnoj medicini.
SZO je takođe stvorila međunarodne terminološke standarde za praktikovanje različitih oblika tradicionalne medicine.
Praksa tradicionalne medicine se veoma razlikuje od zemlje do zemlje, u zavisnosti od toga koliko je dostupna i koliko je kulturno važna u svakoj zemlji. Da bi tradicionalna medicina bila bezbednija i pristupačnija na širem nivou, važno je da kreatori politike i stručnjaci za javno zdravlje razviju standarde i dele najbolje prakse. Samit SZO bio je korak ka tom cilju.
SZO takođe ima za cilj da prikupi podatke koji bi mogli da informišu ove standarde i najbolje prakse. Sprovodi Globalnu anketu o tradicionalnoj medicini 2023. Od avgusta, približno 55 država članica od ukupno 194 je popunilo i dostavilo svoje podatke.
Neke prakse tradicionalne medicine, kao što je akupunktura, pokazale su dosledne i kredibilne prednosti, pa su čak počele da se pretvaraju u mejnstrim medicine u SAD, ali su lideri na samitu naglasili potrebu za dodatnim istraživanjima o efikasnosti i bezbednosti tradicionalne medicine.
Iako tradicionalna medicina može imati niz prednosti, neki tretmani nose rizik po zdravlje.
Na primer, akupunktura je tradicionalna praksa lečenja koja podrazumeva ubadanje igala na određene tačke na telu da bi se ublažio bol. Ali akupunktura može izazvati infekcije i povrede ako praktičar ne koristi sterilne igle ili ako su igle pogrešno ubačene.
Ipak, akupunktura je najčešće korišćena praksa tradicionalne medicine u svim zemljama, sa 113 država članica SZO koje su priznale da su njihovi građani praktikovali akupunkturu u 2019.
Zanimljivo je da je akupunktura na bojnom polju uspešno lečila mnoge pripadnike američke vojske, na primer, za smanjenje bola. Jednostavan je za upotrebu, prenosiv i nema opasnosti od zavisnosti.
Postoje i neki dokazi koji podržavaju upotrebu tradicionalne medicine, uključujući akupunkturu, meditaciju i jogu za lečenje posttraumatskog stresnog poremećaja.
Međutim, praktičari akupunkture nisu obučeni na uniforman način u svim zemljama. Da bi obezbedila smernice za najbolju praksu, SZO je razvila standardizovana merila za bavljenje akupunkturom 2021. SZO ima za cilj da razvije slične standarde i za druge oblike tradicionalne medicine.
Interesovanje za tradicionalnu medicinu raste među onima koji su u prošlosti uglavnom koristili konvencionalnu medicinu. Više istraživanja i zajednički napori na razvoju bezbednosnih standarda mogu učiniti tradicionalnu medicinu dostupnom svima koji je traže.