Klimatske promene su postale klimatska katastrofa, kažu istraživači. Zemlja, voda, vatra i vetar uzvraćaju udarac i pogođeni su svi i sve. A to uključuje i svetsku populaciju ptica.
Novo istraživanje Napredne ustanove za istraživanje ptica (AFAR) Univerziteta Zapadnog univerziteta je prvo koje pokazuje da ptice prilagođavaju svoju fiziologiju tokom sezone migracije kako bi održale unos kiseonika i kretanje do mišića leta, pri čemu su neke vrste pokazale veće prilagođavanje od drugih.
Na migraciju, redovno sezonsko kretanje između mesta za gnežđenje i zimovanja, u velikoj meri utiču klimatske promene (posebno globalno zagrevanje), jer su ptice prinuđene da se susreću i izdržavaju promene temperature, promenu vlažnosti, promenu nadmorske visine i potencijalno dim od požara kako bi se ohladile tokom leta.
Izvanredna modifikacija u obrascu disanja, vezivanju kiseonika u krvi i morfologiji mišića leta omogućava pticama pevačima da lete na mnogo većim visinama tokom letova na daljinu—čak 4.000 metara (otprilike polovina visine krstarenja komercijalnog mlaznjaka) iznad nivoa mora—što omogućava kako bi izbegli velike promene u temperaturama i vremenskim obrascima izazvanim klimatskim promenama.
„Klimatske promene će nastaviti da zagrevaju životnu sredinu i ptice treba da lete kako bi mogle da migriraju i razmnožavaju se“, rekao je kodirektor AFAR-a Kris Guljelmo i stariji autor studije. „Ova studija pokazuje da moraju da lete na većim visinama – a neki od njih mogu – da ostanu u hladnijim sredinama ili neće preživeti.“
Nova studija, objavljena u Journal of Ekperimental Biologi, koju je predvodila postdoktorska koleginica iz Bantinga Catherine Ivi, istraživala je kako neke ptice pjevice, poput žutih pevača, prilagođavaju svoja tijela da udišu i distribuiraju kiseonik u krvne sudove i mišiće leta tokom sezone migracije u poređenju sa nemigracioni uslovi.
Ova studija je omogućila uvid u to kako ptice pevačice mogu da izvode svoje letove na velike udaljenosti tokom migracije i da li su ove ptice sposobne da migriraju u uslovima velike nadmorske visine (gde je dostupnost kiseonika ograničena) kako bi izbegle velike promene u temperaturi i vremenskim uslovima zbog klimatskih promena. .
Ovi eksperimenti su sprovedeni u AFAR-u u hipobaričnom klimatskom aerotunelu za let ptica, jedinstvenom u svetu po visinama koje može da simulira. Za ovu studiju, Ivi je promenila vazdušni pritisak u aerotunelu kako bi simulirala ptice koje lete sve više i više u visini. To joj je omogućilo da proceni kako će promene u unosu kiseonika i transportu omogućiti ovim pticama da lete na velikim visinama.
„U suštini, čekam da vidim u kom trenutku će letenje ovim pticama postati teže“, rekla je Ajvi. „Žute trbušice su bile posebno dobre u ovoj vežbi, što je bilo iznenađujuće jer ova vrsta migrira samo 6-8 sati u isto vreme, tako da smo predvideli da neće leteti mnogo visoko.
Drozdovi, podjednako uobičajeni kod žutih pevača u jugozapadnom Ontariju, nisu pokazali slične sezonske promene u unosu kiseonika i kretanju mišića leta u ovoj studiji. Još uvek nije poznato da li ove ptice mogu da lete visoko kao žuti penjači, ali će se ovo dalje istraživati ove jeseni u aerotunelu na AFAR-u.
„Otkrili smo da ne koriste sve ptice pevačice istu strategiju da poboljšaju unos kiseonika i kretanje mišića leta tokom sezone migracije“, rekla je Ajvi. „Na primer, tokom seobe, neke ptice pevačice prilagođavaju svoje obrasce disanja tako da mogu da unose više kiseonika u mišiće sa svakim udahom. To im omogućava da održe let šest ili više sati tokom migracije.“
