Koristeći Atacama veliki milimetarski/submilimetarski niz (ALMA), astronomi su otkrili magnetno polje galaksije tako daleke da je njenoj svetlosti trebalo više od 11 milijardi godina da stigne do nas: Vidimo je kakva je bila kada je univerzum bio samo 2,5 milijarde godina. Rezultat pruža astronomima vitalne naznake o tome kako su nastala magnetna polja galaksija poput našeg Mlečnog puta.
Mnoga astronomska tela u univerzumu, bilo da su planete, zvezde ili galaksije, imaju magnetna polja. „Mnogi ljudi možda nisu svesni da su čitava naša galaksija i druge galaksije prožete magnetnim poljima, koja obuhvataju desetine hiljada svetlosnih godina“, kaže Džejms Gič, profesor astrofizike na Univerzitetu u Hertfordširu, Velika Britanija, i glavni autor studija objavljena danas u časopisu Nature.
„Zapravo znamo vrlo malo o tome kako se ova polja formiraju, uprkos tome što su prilično fundamentalna za evoluciju galaksija“, dodaje Enrike Lopez Rodrigez, istraživač sa Univerziteta Stanford, SAD, koji je takođe učestvovao u studiji. Nije jasno koliko rano u životu univerzuma i koliko brzo se formiraju magnetna polja u galaksijama jer su do sada astronomi mapirali magnetna polja samo u galaksijama koje su nam blizu.
Sada, koristeći ALMA, u kojoj je Evropska južna opservatorija (ESO) partner, Geach i njegov tim otkrili su potpuno formirano magnetno polje u udaljenoj galaksiji, slično po strukturi onome što se posmatra u obližnjim galaksijama. Polje je oko 1.000 puta slabije od Zemljinog magnetnog polja, ali se prostire na više od 16.000 svetlosnih godina.
„Ovo otkriće nam daje nove naznake o tome kako se formiraju magnetna polja galaktičkih razmera“, objašnjava Gič. Posmatranje potpuno razvijenog magnetnog polja ovako rano u istoriji univerzuma ukazuje da se magnetna polja koja obuhvataju čitave galaksije mogu brzo formirati dok mlade galaksije još uvek rastu.
Tim veruje da je intenzivno formiranje zvezda u ranom univerzumu moglo da ima ulogu u ubrzavanju razvoja polja. Štaviše, ova polja mogu zauzvrat uticati na to kako će se kasnije generacije zvezda formirati. Koautor i ESO astronom Rob Ajvison kaže da ovo otkriće otvara „novi prozor u unutrašnje funkcionisanje galaksija, jer su magnetna polja povezana sa materijalom koji formira nove zvezde“.
Da bi napravio ovu detekciju, tim je tražio svetlost koju emituju zrnca prašine u udaljenoj galaksiji 9io9. Galaksije su pune zrna prašine, a kada je prisutno magnetno polje, zrna imaju tendenciju da se poravnaju i svetlost koju emituju postaje polarizovana. To znači da svetlosni talasi osciluju u željenom pravcu, a ne nasumično. Kada je ALMA detektovala i mapirala polarizovani signal koji dolazi sa 9io9, prisustvo magnetnog polja u veoma udaljenoj galaksiji je po prvi put potvrđeno.
„Nijedan drugi teleskop to ne bi mogao postići“, kaže Gič. Nadamo se da će sa ovim i budućim posmatranjima udaljenih magnetnih polja misterija o tome kako se formiraju ove fundamentalne galaktičke karakteristike početi da se otkriva.
