2023. će verovatno biti najtoplija godina u ljudskoj istoriji, a globalne temperature tokom leta na severnoj hemisferi bile su najtoplije zabeležene, saopštio je u sredu klimatski monitor EU.
Toplotni talasi, suše i šumski požari pogodili su Aziju, Afriku, Evropu i Severnu Ameriku u poslednja tri meseca, sa dramatičnim uticajem na ekonomije, ekosisteme i zdravlje ljudi.
Prosečna globalna temperatura u junu, julu i avgustu iznosila je 16,77 stepeni Celzijusa, što je znatno premašilo prethodni rekord iz 2019. od 16,48 stepeni Celzijusa, saopštila je Služba za klimatske promene Kopernikus (C3S) Evropske unije.
„Tri meseca koja smo upravo imali najtoplija su u otprilike 120.000 godina, što je zapravo ljudska istorija“, rekla je za AFP zamenica direktora C3S Samantha Burgess.
Prošli mesec je bio najtopliji avgust u istoriji i topliji od svih ostalih meseci osim jula 2023.
„Klimatski slom je počeo“, rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš, ponavljajući čuveno svedočenje pred Kongresom SAD pre 35 godina, u kojem je vladin naučnik Džejms Hansen izjavio da je počelo globalno zagrevanje.
„Naša klima implodira brže nego što možemo da se nosimo“, dodao je Gutereš.
Takođe u sredu, Svetska meteorološka organizacija upozorila je da sve češći i intenzivniji toplotni talasi stvaraju „veštičji napitak“ zagađenja vazduha koji skraćuje životni vek ljudi i oštećuje druge oblike života.
„Toplotni talasi pogoršavaju kvalitet vazduha, sa negativnim efektima na ljudsko zdravlje, ekosisteme, poljoprivredu i zaista naš svakodnevni život“, rekao je šef SMO Petteri Taalas u saopštenju.
Rekordno visoke globalne temperature površine mora igrale su glavnu ulogu u podsticanju toplote tokom celog leta, sa morskim toplotnim talasima koji su pogodili severni Atlantik i Sredozemno more.
„Gledajući dodatnu toplotu koju imamo u površinskom okeanu, verovatnoća je da će 2023. biti najtoplija godina u istoriji“, rekao je Berdžes.
Ako severna hemisfera ima „normalnu“ zimu, „skoro virtuelno možemo reći da će 2023. biti najtoplija godina koju je čovečanstvo doživelo“, dodala je ona.
Okeani su apsorbovali 90 odsto viška toplote proizvedene ljudskom aktivnošću od početka industrijskog doba, prema naučnicima.
Ovaj višak toplote nastavlja da se akumulira kako se gasovi staklene bašte – uglavnom od sagorevanja nafte, gasa i uglja – gomilaju u Zemljinoj atmosferi.
Ne računajući polarne regione, globalna prosečna temperatura površine mora premašila je prethodni rekord iz marta 2016. svakog dana ovog leta od 31. jula do 31. avgusta.
Topliji okeani su takođe manje sposobni da apsorbuju ugljen-dioksid (CO 2 ), što pogoršava začarani krug globalnog zagrevanja, kao i narušava krhke ekosisteme.
Morski led na Antarktiku ostao je na rekordno niskom nivou za to doba godine sa mesečnom vrednošću 12 odsto ispod proseka, „daleko najveća negativna anomalija za avgust od kada su počela satelitska posmatranja“ 1970-ih, saopštio je C3S.
Veće temperature su verovatno na horizontu: vremenski fenomen El Ninjo – koji zagreva vode u južnom Pacifiku i šire – tek je počeo.
Naučnici očekuju da će se najgori efekti sadašnjeg El Ninja osetiti krajem 2023. i naredne godine.
Naučnici su oštro reagovali na izveštaj C3S.
„2023. je godina u kojoj klimatski rekordi nisu samo oboreni već i oboreni“, rekao je Mark Maslin, profesor klimatologije na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
„Ekstremni vremenski događaji su sada uobičajeni i svake godine se pogoršavaju – ovo je poziv za buđenje međunarodnim liderima.
„Globalno zagrevanje se nastavlja jer nismo prestali da sagorevamo fosilna goriva — to je tako jednostavno“, rekla je Friderike Oto, klimatski naučnik na Imperijal koledžu u Londonu.
Na samitu o klimi u Parizu 2015. godine, zemlje su se složile da zadrže globalna povećanja temperature na „znatno ispod“ 2C iznad predindustrijskih nivoa, sa aspiracionim ciljem od 1,5C.
„Globalni pregled“ stručnjaka UN-a koji će ove nedelje procenjivati napredak sveta u ispunjavanju ovih ciljeva potvrdiće da su trenutne nacionalne obaveze u vezi sa smanjenjem ugljenika daleko padale i da bi se površina Zemlje zagrejala za 2,7 stepeni Celzijusa.
Nalazi C3S su došli iz kompjuterski generisanih analiza koristeći milijarde merenja sa satelita, brodova, aviona i meteoroloških stanica širom sveta.
Proksi podaci kao što su prstenovi drveća i ledena jezgra omogućavaju naučnicima da uporede savremene temperature sa brojkama pre nego što su počeli da se registruju sredinom 19. veka.
