Klimatske promene izazivaju intenzivnije i češće toplotne talase, koji zauzvrat stvaraju „veštičji napitak“ zagađivača, ugrožavajući zdravlje ljudi i drugih živih bića, upozorile su u sredu UN.
Dim od požara koji je nedavno gušio gradove od Atine do Njujorka mogao bi biti najvidljiviji znak zagađenja vazduha izazvanog toplotnim talasima.
Ali ekstremna toplota takođe može da izazove čitav niz drugih hemijskih procesa koji su opasni po ljudsko zdravlje, navodi Svetska meteorološka organizacija Ujedinjenih nacija u svom godišnjem Biltenu o kvalitetu vazduha i klimi.
„Toplotni talasi pogoršavaju kvalitet vazduha, sa negativnim efektima na ljudsko zdravlje, ekosisteme, poljoprivredu i zaista naš svakodnevni život“, rekao je šef SMO Petteri Taalas u saopštenju.
Nedavna studija Instituta za energetsku politiku na Univerzitetu u Čikagu (EPIC) ukazala je na to da je zagađenje vazduha finim česticama od stvari kao što su vozila i industrijske emisije, ali i pesak i šumski požari, „najveća spoljna pretnja javnom zdravlju“ širom sveta.
Talas je naglasio da se „klimatske promene i kvalitet vazduha ne mogu tretirati odvojeno“.
„Oni idu ruku pod ruku i moraju se zajedno boriti da bi se prekinuo ovaj začarani krug.“
Dok je izveštaj od srede zasnovan na podacima iz 2022. godine, Taalas je upozorio da je u pogledu temperatura „ono čemu smo svedoci 2023. još ekstremnije“.
Služba Evropske unije za klimatske promene Kopernikus saopštila je u sredu da je Zemlja upravo imala tri najtoplija zabeležena meseca, pri čemu je poslednji jul bio najtopliji mesec ikada zabeležen, a sledi avgust i da je 2023. na putu da postane najtoplija godina u istoriji.
To je loša vest za nivo kvaliteta vazduha.
„Kvalitet vazduha i klima su međusobno povezani jer su hemijske vrste koje utiču na obe povezane, jer supstance odgovorne za klimatske promene i za degradaciju kvaliteta vazduha često emituju isti izvori i zato što promene u jednom neminovno izazivaju promene u drugom. “, rekao je SMO.
Ukazano je, na primer, na to kako sagorevanje fosilnih goriva emituje ugljen-dioksid i azot-oksid u atmosferu, koji nisu samo gasovi staklene bašte koji zadržavaju toplotu, već mogu dovesti do stvaranja zagađivača poput ozona i nitratnih aerosola.
U međuvremenu, istraživači se široko slažu da klimatske promene izazivaju intenzivnije i češće toplotne talase, a da to zauzvrat dovodi do sve većeg rizika od ozbiljnijih požara, saopštila je SMO.
„Toplotni talasi i šumski požari su usko povezani“, rekao je Lorenco Labrador, istraživač SMO u mreži Global Atmosphere Vatch koja je sastavila Bilten od srede.
„Dim od šumskih požara sadrži veštičiji napitak hemikalija koje utiču ne samo na kvalitet vazduha i zdravlje, već i oštećuju biljke, ekosisteme i useve — i dovodi do veće emisije ugljenika i tako više gasova staklene bašte u atmosferi“, rekao je on u saopštenju.
Podaci za 2022. detaljno navedeni u izveštaju pokazali su kako su toplotni talasi prošle godine izazvali požare u severozapadnim Sjedinjenim Državama, što je dovelo do nezdravog vazduha.
Visoke temperature u Evropi, praćene neuobičajeno visokim količinama pustinjske prašine koja je stigla do kontinenta, u međuvremenu je dovela do povećane koncentracije i čestica i prizemnog zagađenja ozonom, navodi se u saopštenju.
Dok ozon na velikim nadmorskim visinama ili stratosferski ozon pruža ljudima vitalnu zaštitu od štetnih ultraljubičastih zraka sunca, ozon blizu površine Zemlje je štetan za ljudsko zdravlje.
Takođe smanjuje prinos useva, sa gubicima izazvanim ozonom u proseku od 4,4-12,4 procenata na globalnom nivou za osnovne prehrambene useve, a gubici pšenice i soje čak 15-30 procenata u delovima Indije i Kine.
