Srpski nastavnici najavljuju veliki protest i štrajk krajem septembra jer neće dobiti povišicu o kojoj su pregovarali sa predstavnicima Vlade Srbije, potvrđeno je za Nova.rs iz prosvetnih sindikata.
Narednih dana, prosvetari će objaviti detalje i konačan datum protesta i početak štrajka.
Kako je za Nova.rs najavila predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić, jedno je sigurno – protest će biti krajem septembra, biće veliki i uključiće asocijacije roditelja.
„Videćemo pod kojim nazivom ćemo organizovati protest, ali je važno što ćemo ovaj put uključiti i roditelje, dakle asocijacije roditelja i nastavnika. Naravno, u planu je i štrajk, s tim što mi imamo obavezu na održavanje minimum procenta rada, a to je 30 minuta trajanje časa. U tom slučaju, imamo sva prava, osim prava na zaradu jer poučeni nekom iskustvom od ranije, Ministarstvo je nastavnicima u štrajku obračunavalo plate za trećinu manje, pa tu sada postoji velika bojazan. Videćemo kojom dinamikom ćemo održavati štrajk, to će sve biti krajem septembra i početkom oktobra, a javnosti ćemo saopštiti u narednih dva dana tačan datum održavanja“, istakla je Ilić.
Plate prosvetnih radnika neće biti izjednačene sa prosečnom zaradom u Srbiji – rezultat je jučerašnjeg sastanka predstavnika reprezentativnih sindikata u prosveti sa delegacijom Vlade Srbije.
Uredbom, koju je usvojila Vlada Srbije nije povećan dodatak za odeljenjsko starešinstvo, administrativni radnici su izjednačeni sa pomoćno-tehničkim osobljem u visini plate, a povećanje koeficijenata svih zaposlenih u obrazovanju nije obuhvaćeno.
Ilić ističe da se sve svodi na usmena obećanja da će u narednoj budžetskoj 2024. godini pokušati da se obezbede sredstva za povećanje plata zaposlenima u obrazovanju i naknada odeljenjskim starešinama.
„Nismo zadovoljni ishodom sastanka i planiranim povećanjem zarada od 5,5 odsto, koji u neto iznosu po zaposlenom iznosi 2.000 do 4.500 dinara. Mi od novembra pregovaramo vezano za poboljšanje materijalnih uslova, motivacije odeljenskih starešina i onda juče saznamo da od sedam odsto za odeljenske starešine nema ništa, eventualno ako bude ušlo u budžetsku 2024. godinu. Nažalost, drugih načina nemamo da izrazimo svoje nezadovoljstvo. Jedini način je da uđemo u zakoniti štrajk i da pokrenemo ljude, jer mi smo kao sindikati devastirani u ovoj državi. Verovatno ćemo uraditi ono što jedino i možemo – štrajk i protest“, poručuje Ilić.
Ilić dodaje i da je poražavajuća činjenica što visoko obrazovanje neće dobiti povećanje od 5,5 odsto, iako na sajtu Ministarstva finansija piše još uvek da povećanje dobijaju svi zaposleni u obrazovanju.
Time je visoko obrazovanje diskiminisano, smatra Ilić.
„Na sastanku smo saznali da 5,5 odsto neće dobiti visoko obrazovanje, tako da recimo, čistačica, spremačica, tetkica, oni koji u Osnovnoj školi imaju koeficijent 9,32, recimo u visoko obrazovnoj ustanovi imaju 6,30. Dakle, korekcija koeficijenata uopšte nije obuhvatila visoko obrazovanje. Tako, da, toliko o poboljšanju prosvetnog sistema. Razlika između administrativnog i fizičkog radnika po toj uredbi je 100 dinara. Navodno, visoko obrazovanje nije obuhvaćeno uredbom i povećanjem 5,5 odsto zato što nisu ušli u taj sistem jedinstvenog informacionog sistema u prosveti i zato što oni imaju sopstvene prihode“.
Objašnjava da nemaju svi fakulteti sopstvene prihode, te da bi država trebalo da im garantuje osnovnu platu.
„I sopstveni prihodi se zna po određenim uredbama čemu služe, znači za unapređenje obtazovno-vaspitnog rada, a ne za dotiranje tetkicama, tehničarima, domarima i kuririma. Nisu svi koeficijenti za sve iste. To je ta diskriminatorska politika prema visokom obrazovanju. Nisu to svi profesori koji rade projekte, koji rade u nekim naučnim centrima. Njima treba da bud eosnovna plata onolika koliku im država garantuje. A to što oni imaju zaradu na konto svojih naučnih radova, angažmana, i treba da imaju. Svako će dodatno da radi ako smatra da treba da dopuni kućni budžet, a to državu ne treba da interesuje šta ja radim van svog radnog vremena. Opet je diskriminacija i kolektivni ugovor koji smo čekali za visoko obrazovanje. Svi kolektivni ugovori se potpisuju na tri godine, samo visoko na godinu dana, čeka se navodno Zakon o finansiranju visokog obrazovanja koji je u izradi, a koliko znam, godinama je u izradi. Dakle, jedna krovna karika u sistemu obrazovanja je visoko obrazovanje, a šta oni nameravaju da urade s tim, ja ne znam“.
Prosvetari su i dalje ispod republičkog proseka, dodaje Ilić, te im tako jedino preostaje borba za poboljšanje materijalnog položaja prosvetnih radnika.
„Imali smo osećaj da smo svih ovih meseci bili na nekim pregovorima, zapravo to su bili dogovori sa određenim finansijskim efektima i sad odjednom, odeljenski starešina neće dobiti 5,5 odsto, tek u budžetskoj 24. godini, pa će povećanje 5,5 odsto dobiti svi u javnim službama, dakle mi sada nemamo neki finansijski „input“ da bismo obrazovanje digli na republički prosek, nego prosto, svima se daje, pa i nama, znači mi ćemo opet biti ispod republičkog proseka“, kaže naša sagovornica.
