Druga studija pokazuje da je veštačka inteligencija (AI) podjednako dobra kao lekar specijalista u uočavanju raka dojke na mamografu. Ali nemojte očekivati da će kompjuteri preuzeti posao od ljudi, kažu stručnjaci.
U studiji koja je uporedila veštine čitanja mamografije AI alata sa veštinama više od 500 medicinskih profesionalaca, istraživači su otkrili da je to u osnovi nerešeno.
U proseku, i ljudi i veštačka inteligencija su uhvatili oko 90% tumora dojke i ispravno su dali sveobuhvatnu sliku za nešto više od tri četvrtine mamografija žena bez raka.
To je značilo da ni jedno ni drugo nije savršeno, a stručnjaci su rekli da još uvek nije jasno kako će se AI na kraju uklopiti u skrining raka dojke.
Mamografija je dugo bila rutinsko iskustvo za žene. Ali čitanje mamografije zapravo može biti najizazovniji zadatak u radiologiji, rekla je dr Lijan Filpots, profesor radiologije na Medicinskom fakultetu Jejla u Nju Hejvenu, Konon.
To je zato što je mamograf staromodni rendgenski snimak – iako u Sjedinjenim Državama, primetio je Filpots, digitalna 3D mamografija sa boljim učinkom sve više zamenjuje konvencionalnu vrstu.
Otkrivanje tumora na standardnim mamografima znači lov na suptilne obrasce – nešto što se pokazalo teškim čak i za najbolju veštačku inteligenciju, rekao je Filpots, koji je napisao uvodnik objavljen sa novim nalazima u septembarskom broju Radiologije.
„U ovoj studiji još uvek govorimo o nesavršenoj osetljivosti“, rekao je Philpotts, misleći na stopu otkrivanja tumora. „Činjenica da AI može da parira radiolozima je dobra.“
Ali idealno bi bilo, rekla je, da biste želeli da bude još bolje.
Niko, međutim, ne kaže da AI treba da zameni radiologe u čitanju mamografije. Umesto toga, to bi im moglo pomoći da posao obavljaju efikasnije i tačnije, rekao je dr Mozijar Etemadi, docent na Medicinskom fakultetu Univerziteta Northvestern Feinberg u Čikagu.
Etemadi, koji nije radiolog, proučava potencijalnu ulogu veštačke inteligencije u medicini. Jednostavna činjenica, rekao je, je da „ljudi imaju određeni nivo stvari koje nedostaju“, a veštačka inteligencija bi mogla da pomogne.
To bi, na primer, moglo dati mamografima prvi prolaz, označavajući one koji izgledaju sumnjivo kako bi radiolozi mogli da im daju prioritet, rekao je on. I u svakom datom mamografu, AI bi mogao da istakne područja koja izgledaju nenormalno.
Novi nalazi, rekao je Etemadi, u skladu su sa onim što su prethodne, slične studije sugerisale: Kada se od AI alata traži da očita mamograf, njegov učinak je u rangu sa lekarskim.
Ali šira pitanja, rekao je Etemadi, su kako se veštačka inteligencija uklapa u „tok rada u stvarnom svetu“ i da li na kraju koristi ženama koje su podvrgnute skriningu?
Nova studija uporedila je komercijalno dostupan alat za veštačku inteligenciju – Lunit-ov INSIGHT MMG – sa veštinom čitanja mamografije 552 britanska radiologa, radiografa i kliničara za dojke.
Ti zdravstveni radnici su pročitali set od 120 „izazovnih“ mamografa kao deo rutinske procene učinka, negde između 2018. i 2021. Istraživači su dali AI alatku da pročita te iste mamografije 2022. godine.
Sve u svemu, performanse su bile zapanjujuće slične. U proseku, ljudi i AI su imali skoro identične stope osetljivosti (koliko često su tačno identifikovali tumore) i specifičnosti (koliko često su ispravno smatrali da je mamograf bez raka negativan).
„Naša studija pruža snažne dokaze da AI za skrining raka dojke deluje jednako dobro kao i ljudski čitaoci“, rekao je vodeći istraživač Jan Čen, profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Notingemu u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Nalazi možda neće biti „tačno ponovljivi“ u Sjedinjenim Državama, rekla je dr Stamatia Destounis iz Elizabeth Vende Breast Care u Ročesteru, Njujork.
Mamografi korišćeni u studiji bili su 2D, primetila je, dok je 3D mamografija uobičajena u Sjedinjenim Državama.
A u Ujedinjenom Kraljevstvu, žene se podvrgavaju skriningu između 50 i 70 godina. U Sjedinjenim Državama se skrining preporučuje u dobi od 40 godina—kada su žene u premenopauzi i obično imaju gušće tkivo dojke, rekao je Destounis. Gusto tkivo dojke čini čitanje mamografije još težim.
Philpotts je rekao da su AI alati koji rade sa 3D mamografijom potrebni i da su u razvoju.
Takođe je ukazala na još jedan sloj složenosti: kada žene počnu redovno da rade mamografe, radiolozi upoređuju najnoviju sliku sa prethodnim, kako bi potražili promene. Alat veštačke inteligencije koji može da analizira „priore“, rekao je Filpots, bio bi od pomoći.
Međutim, svi stručnjaci su se složili da je AI talas budućnosti u mamografskom skriningu.
Kliničko ispitivanje koje je u toku u Švedskoj je prvo koje direktno testira mamografiju „podržanu AI“ u odnosu na konvencionalno čitanje samo kod ljudi. Prošlog meseca, istraživači su izvestili o prelaznoj analizi sa suđenja, koja pokazuje da je veštačka inteligencija do sada pomogla radiolozima da uhvate 20% više karcinoma dojke.
Destounis je rekao da je takva vrsta dokaza, iz kliničkog ispitivanja, važna. Ona je, međutim, dodala da studije takođe moraju uključiti žene svih uzrasta, rasa i etničkih grupa kako bi odražavale stvarni svet.
Trenutnu studiju je finansirao Lunit, proizvođač AI alata koji su istraživači testirali.
