Nova studija koju je vodila Griffith otkrila je da su čestice urbane atmosferske vode nastale habanjem guma najrasprostranjenija mikroplastika. Objavljeno u Environmental Science & Technologi, studija je pokazala da je u oticanju atmosferskih voda tokom kiše otprilike 19 od svakih 20 sakupljenih mikroplastike bile čestice habanja guma sa bilo gde od 2 do 59 čestica po litru vode.
„Zagađenje naših plovnih puteva mikroplastikom predstavlja novi problem za životnu sredinu zbog njihove postojanosti i akumulacije u vodenim organizmima i ekosistemima“, rekao je glavni autor dr Šima Ziajahromi, naučni saradnik na Australijskom institutu za reke.
„Otok atmosferskih voda koji sadrži mešavinu sedimenta, hemijskih, organskih i fizičkih zagađivača je kritičan put za mikroplastiku da se ispere iz urbanih sredina tokom kiše i u lokalna vodena staništa.
„Ali do danas, naše znanje o količini mikroplastike u urbanim oborinskim vodama, posebno o česticama habanja guma, je ograničeno, kao i potencijalne strategije koje možemo koristiti da minimiziramo ovaj izvor.
Guma za gume sadrži do 2.500 hemikalija sa zagađivačima koji se ispiraju iz guma koji se smatraju toksičnijim za bakterije i mikroalge od drugih plastičnih polimera.
„Zbog analitičkih izazova u merenju ovog izvora mikroplastike u atmosferskim vodama, dosadašnjim istraživanjima često nedostaju informacije o stvarnom broju uzoraka vode sa česticama istrošenih guma“, rekao je dr Ziajahromi.
Kvantitativne informacije ovog tipa su ključne za poboljšanje našeg razumevanja količine istrošenih čestica guma u atmosferskim vodama, procenu rizika po životnu sredinu i razvoj strategija upravljanja.
„Naša studija je kvantifikovala i karakterisala mikroplastiku i čestice habanja guma kako u oticanju atmosferskih voda tako iu sedimentu sistema za odvodnju oborinskih voda u Kvinslendu“, rekao je koautor profesor Fred Leusch, koji vodi program toksikoloških istraživanja Australijskog instituta za reke.
„Takođe smo procenili efikasnost uređaja za prečišćavanje atmosferskih voda za hvatanje i uklanjanje ovih zagađivača iz atmosferskih voda i procenili ulogu izgrađene močvarne vode za hvatanje mikroplastike u sedimentu, uklanjajući je iz oticanja atmosferskih voda.
„Uređaj je vreća napravljena od mreže od 0,2 milimetara koja se može naknadno ugraditi u odvode za atmosferske vode. Iako je prvobitno dizajniran za hvatanje velikih zagađivača, sedimenta, smeća i ulja i masti, značajno je smanjio mikroplastiku od sirovog oticanja, sa do 88% manje mikroplastike u tretiranoj vodi koja je prošla kroz uređaj.“
Uzorci sedimenta prikupljeni sa ulaza i izlaza izgrađene močvarne atmosferske vode sadržavali su između 1.450 i 4.740 čestica u svakom kilogramu sedimenta, sa više mikroplastike u sedimentu na ulazu nego na izlazu, što ukazuje na sposobnost močvarnog područja da ih ukloni iz oborinskih voda.
„Mikroplastika koja ulazi u izgrađena močvarna područja za sisteme za odvodnjavanje atmosferskih voda taloži se u sedimentu i formira biofilm, što dovodi do njihove akumulacije tokom vremena, uklanjajući ih iz oticanja atmosferskih voda“, rekao je dr Ziajahromi.
„Oticanje gradskih atmosferskih voda obično zahteva tretman za uklanjanje suspendovanih čvrstih materija i hranljivih materija kao što su azot i fosfor u mnogim jurisdikcijama u Australiji, a neki takođe zahtevaju uklanjanje velikih zagađivača. Međutim, propisi zaostaju kada je u pitanju mikroplastika i habanje guma čestice“.
„Naši nalazi pokazuju da su i izgrađene močvare i uređaj za hvatanje atmosferskih voda strategije koje bi se potencijalno mogle koristiti za sprečavanje ili barem smanjenje količine čestica trošenja guma od mikroplastike koje se transportuju iz atmosferskih voda u naše vodene puteve.“
