Nova studija objavljena u časopisu Environmental Research Letters ispituje veze između kršenja kvaliteta vode za piće i socijalne ugroženosti u Sjedinjenim Državama, otkrivajući da ova kršenja nesrazmerno utiču na najugroženije zajednice. Otprilike 70% pogođene populacije svrstano je u najvišu kategoriju socijalne ugroženosti, sa mnogo različitih društvenih parametara, osim prihoda, koji su povezani sa različitim kršenjima kvaliteta vode za piće.
Studija, koju su vodili istraživači sa Džeksonove škole geonauka, Univerziteta u Teksasu u Ostinu, koristila je nove podatke o kvalitetu vode koji odražavaju stvarnu distribuciju vode, a ne administrativne granice, zajedno sa poboljšanim definicijama ugroženih zajednica i socijalne ugroženosti. Poboljšani model identifikuje više od tri puta veći broj pogođenih ljudi nego što je predviđeno trenutnim saveznim alatima za procenu ekološke pravde.
Dok većina Amerikanaca ima pristup bezbednoj vodi za piće, oko jedan od deset ljudi je bio izložen kršenju kvaliteta vode zasnovanom na zdravlju između 2018. i 2020. U Sjedinjenim Državama, snabdevanje visokokvalitetnom vodom postaje sve izazovnije, zbog starenja i nedovoljno finansiranog pijenja vodna infrastruktura .
Najveći uzroci zdravstvenih povreda u vodovodnim sistemima u zajednici su dezinfekciona sredstva i nusproizvodi koji se odnose na prečišćavanje vode, zatim zagađivači koji se javljaju u prirodi (kao što su arsen i radionuklidi) i zagađivači izazvani ljudima kao što su nitrati.
U proceni koje su zajednice i grupe najviše pogođene kršenjem vode, prethodna istraživanja su bila ograničena skupovima podataka koji su zasnovani na državnim i administrativnim granicama koje skrivaju prekograničnu prirodu distribucije vode, i saveznim alatima za procenu ekološke pravde koji su se prvenstveno fokusirali na o prihodima domaćinstva kao indikatoru socijalne ugroženosti, potencijalno zanemarujući ključne aspekte ugroženosti koji su dostupni na osnovu podataka.
Ova studija je umesto toga razmatrala podatke zasnovane na sistemima vode u zajednici širom cele zemlje u vezi sa poboljšanom merom socijalne ugroženosti, mSVI, razvijenom iz alata Centra za kontrolu bolesti, i zasnovanom na novijoj literaturi i analitici podataka.
Predloženo federalno finansiranje infrastrukture za pitku vodu zahtijeva od pojedinačnih država da dodijele preko 49% sredstava zajednicama u nepovoljnom položaju (DAC). Međutim, države imaju značajnu diskreciju u definisanju DAC-ova, što rezultira velikim varijacijama u definicijama širom SAD. Ova studija sugeriše da bi trebalo razmotriti širu definiciju DAC-a, osim prihoda domaćinstva, pošto mSVI obuhvata tri puta više pogođene populacije nego sam prihod domaćinstva.
Bridget Scanlon, viši naučnik Biroa za ekonomsku geologiju na Univerzitetu Teksas, kaže: „Naša detaljna analiza povezanosti kršenja kvaliteta vode za piće sa socijalnom ugroženošću može pomoći u informisanju smjernica za efikasnu distribuciju finansiranja infrastrukture i dizajniranje intervencija kako bi se osiguralo više pravičan kvalitet vode za piće na nacionalnom nivou“.
