Papa Franja je izjavio da „vlade i sekularne institucije nemaju čega da se boje“ od misija Katoličke crkve u Aziji, u komentarima koji su očigledno bili usmereni na Kinu. Obraćajući se katolicima u Mongoliji, papa se susreo sa istaknutim hongkonškim sveštenikom koji je ponudio pomoć crkvi da uđe u Peking.
Obraćajući se sveštenstvu i laicima u subotu u Ulan Batoru, papa je insistirao da misija Katoličke crkve nije politička.
„Iz tog razloga, vlade i sekularne institucije nemaju čega da se plaše od crkvenog dela evangelizacije, jer ona nema političku agendu da napreduje, već je podržana tihom snagom Božije milosti i porukom milosrđa i istine, što se podrazumeva. da promoviše dobro svih“, rekao je on, a Rojters je primetio da su ovi komentari verovatno bili usmereni na Kinu, a ne na Mongoliju, gde crkva uživa prijateljske odnose sa vladom.
Dok je Kina zvanično ateistička država, katolicizam je jedna od pet glavnih religija koje priznaje vladajuća Komunistička partija. Međutim, odnosi između crkve i države su često napeti. Versko školovanje je jako ograničeno, crkve moraju da prijavljuju donacije, a vlada nadgleda imenovanja sveštenika.
Vatikan je 2018. postigao dogovor sa Pekingom dajući papi konačnu reč o imenovanju biskupa, ali je Sveta stolica u dva navrata optužila kineske vlasti da su prekršile sporazum.
Papino putovanje u Mongoliju bila je prva takva poseta poglavara Katoličke crkve u istoriji. U Mongoliji živi samo oko 1.450 katolika, ali su diplomate u julu rekle Rojtersu da bi mongolski premijer Ojun-Erdene Luvsanamsrai mogao da služi kao posrednik između Pekinga i Vatikana.
Papa Franja se takođe sastao sa nadbiskupom Hongkonga Stivenom Čouom, koji je nakon toga rekao novinarima da bi gradska crkva mogla da bude „crkva mosta“ sa kontinentalnom Kinom.
Iako je Papa insistirao na tome da njegova crkva „nema političku agendu da napreduje“, papa je redovni komentator međunarodnih poslova i navodno radi na mirovnom planu koji ima za cilj rešavanje sukoba u Ukrajini.
