Vrsta genske terapije koja precizno „uređuje“ ključni deo DNK mogla bi da ponudi novi način lečenja bolesti srpastih ćelija – bolnog naslednog stanja koje uglavnom pogađa crnu decu i odrasle.
To je prema novoj studiji u New England Journal of Medicine koja opisuje tretman – jednokratni, ali intenzivan proces.
Do sada, istraživači su ga testirali na samo tri mlade odrasle osobe koje su bile teško bolesne od bolesti srpastih ćelija. Ali rani rezultati su „obećavajući“, rekao je vođa studije dr Akshai Sharma, iz Dečje istraživačke bolnice St. Jude u Memphisu, Tenn.
Pacijenti su primetili smanjenje napada bola i drugih simptoma u šest do 18 meseci nakon što su primili gensku terapiju. Jedan pacijent koji je imao u proseku jedan napad bola mesečno nije imao nijedan napad devet meseci nakon tretmana.
„To je ogroman napredak u kvalitetu života“, rekao je Šarma.
Nalazi doprinose dokazima da genska terapija može pacijentima sa srpastim ćelijama dati put do izlečenja. Nekoliko pristupa genskoj terapiji je u razvoju za ovu bolest, a dva su podneta na odobrenje američkoj Upravi za hranu i lekove.
Bolest srpastih ćelija je nasledni poremećaj koji uglavnom pogađa ljude afričkog, južnoameričkog ili mediteranskog porekla. U Sjedinjenim Državama, oko 1 od 365 crne dece se rađa sa ovim stanjem, prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti.
Nastaje kada osoba nasledi dve kopije abnormalnog gena za hemoglobin – po jednu od svakog roditelja. Hemoglobin je protein koji nosi kiseonik u crvenim krvnim zrncima.
Kada krvne ćelije sadrže „srpast“ hemoglobin, one postaju abnormalnog oblika i imaju tendenciju da budu lepljive. Te ćelije mogu blokirati protok krvi, izazivajući ozbiljne „krize“ bola i druge simptome. Vremenom, bolest može oštetiti organe, što ponekad dovodi do komplikacija kao što su moždani udar i srčana oboljenja.
Postoje lekovi za bolest srpastih ćelija koji mogu ublažiti bol i pomoći u sprečavanju komplikacija. Ali neki pacijenti ne prolaze dobro samo sa lekovima, rekao je Šarma.
U tim slučajevima postoji jedan potencijalni lek: transplantacija matičnih ćelija. U toj proceduri, lekari koriste lekove za hemoterapiju da zbrišu pacijentove matične ćelije koštane srži, koje proizvode neispravne krvne ćelije. Te ćelije se zatim zamenjuju matičnim ćelijama zdravog donora.
To je ako mogu da nađu donatora, rekao je Šarma. Idealni donor je brat ili sestra koji je genetski kompatibilan i bez bolesti srpastih ćelija – neuobičajen scenario.
„Za te pacijente, mislim da će genska terapija biti jedina opcija u budućnosti“, rekao je Šarma.
Generalno, genske terapije za srpaste ćelije uključuju uklanjanje nekih matičnih ćelija koštane srži pacijenata, a zatim njihovo slanje u laboratoriju da se genetski podese. Dok se to dešava, pacijent se podvrgava hemoterapiji da bi se ubile preostale neispravne matične ćelije, čime bi se napravio prostor za infuziju genetski obnovljenih ćelija.
U nekim pristupima, genetsko podešavanje se vrši izlaganjem matičnih ćelija virusu koji ubacuje zdravu kopiju defektnog gena za hemoglobin.
U novije vreme, istraživači su koristili CRISPR-Cas9, alatku za uređivanje koja im omogućava da precizno „isceku“ delove DNK unutar ćelije, da izvrše popravke ili druge izmene.
Jedna od genskih terapija za FDA pregled, nazvana eka-cel, koristi CRISPR-Cas9.
Šarmin tim je takođe koristio CRISPR. Ali specifična genetska meta je nova, objasnio je: Istraživači su nastojali da ponovo stvore prirodni fenomen, u kojem neki ljudi imaju benignu genetsku promenu zbog koje nastavljaju da proizvode fetalni hemoglobin umesto da vrše normalan „prelazak“ na hemoglobin odraslih. .
Kod ljudi sa srpastim ćelijama, fetalni hemoglobin može da zameni neispravnu verziju za odrasle.
Za tri pacijenta u novoj studiji, genska terapija ih je podstakla da stabilno proizvode fetalni hemoglobin. I tokom narednih šest do 18 meseci, svaki pacijent je imao jedan napad bola.
Velika prednost genske terapije u odnosu na transplantaciju matičnih ćelija je u tome što donora izbacuje iz jednačine, kaže dr Dejvid Vilijams, šef hematologije/onkologije u Bostonskoj dečijoj bolnici.
To zaobilazi rizike transplantacije, kao što su odbacivanje i komplikacija koja se zove bolest transplantata protiv domaćina, rekao je Vilijams, koji proučava gensku terapiju za srpaste ćelije.
Uz to, prema Vilijamsu, i dalje se postavljaju velika pitanja: U kom stepenu genske terapije mogu preokrenuti komplikacije srpastih ćelija? Koliko dugo traju efekti? Da li će se u godinama nakon tretmana pojaviti bezbednosni problemi?
Postoje i pitanja izvan onoga što suđenja mogu pokazati, istakao je Šarma. Nauka može dokazati da genska terapija funkcioniše, rekao je, ali koliko pacijenata će biti željno da je isproba?
Ljudi mogu biti razumljivo „skeptični“ prema novoj medicinskoj terapiji, rekao je Šarma. Osim toga, genska terapija nije piknik: i dalje je potrebna hospitalizacija radi hemoterapije, a ceo proces, od početka do kraja, traje oko godinu dana, rekao je Šarma.
Onda se postavlja pitanje ko će platiti.
„Ne znamo koliko će ove terapije koštati“, rekao je Šarma, „ali to bi moglo biti između 2 i 3 miliona dolara“.
Ostaje da se vidi da li će osiguravači platiti taj račun. Nedavna studija je procenila da bi jednokratni trošak genske terapije bio veći od doživotnih troškova lečenja kojima se sada podvrgavaju pacijenti sa srpastim ćelijama – uključujući ponovljene transfuzije krvi i hospitalizacije.
U isto vreme, rekao je Šarma, ako genska terapija može da poštedi pacijente tih drugih tretmana, bilo bi teško staviti cenu na njihov napredak u kvalitetu života.
Nalazi su objavljeni 31. avgusta.