Polarni medvedi dugo su simbolizovali opasnosti koje predstavljaju klimatske promene, jer rastuće temperature otapaju arktički morski led od kojeg zavise za opstanak.
Ali kvantifikovanje uticaja jedne naftne bušotine ili elektrane na ugalj na predatore tundre do sada je izmicalo naučnicima.
Novi izveštaj objavljen u četvrtak u časopisu Science pokazuje da je moguće izračunati koliko će nove emisije gasova staklene bašte povećati broj dana bez leda u staništima medveda i kako će to uticati na procenat mladunaca koji dođu punoletstvo.
Postizanjem ovog nivoa granularnosti, dva autora ovog dokumenta se nadaju da će zatvoriti rupu u zakonu SAD.
Iako su vrhovi mesožderi ugrozili zaštitu vrsta od 2008. godine, dugogodišnje pravno mišljenje sprečava da klimatski faktori utiču na odluke o tome da li da se daju dozvole za nove projekte fosilnih goriva.
„Predstavili smo informacije neophodne da poništimo Bernhardtov memorandum“, rekao je za AFP prvi koautor Stiven Amstrup, zoolog sa Polar Bears International i Univerziteta u Vajomingu, pozivajući se na pravno upozorenje koje je nazvano po advokatu bivšeg predsednika. administracija Džordža V. Buša.
U memorandumu se navodi da je van okvira postojeće nauke da se razlikuju uticaji specifičnog izvora emisije ugljenika od uticaja svih gasova staklene bašte od početka industrijskog doba.
Polarni medvedi se u velikoj meri oslanjaju na okruženje morskog leda za lov na foke, putovanja, parenje i još mnogo toga.
Kada se morski led topi u leto, oni se povlače na kopno ili neproduktivan led daleko od obale, gde izdržavaju duge postove. Ovi periodi rastu kako globalne temperature rastu.
Značajan rad objavljen u Nature 2020. bio je prvi koji je izračunao veze između promena u morskom ledu uzrokovanih klimom i demografijom polarnih medveda.
Nadovezujući se na ovaj rad, Amstrup i Bitz su uspostavili matematičke odnose između emisija staklene bašte i dana posta, kao i preživljavanja mladunaca, u 15 od 19 subpopulacija polarnih medveda, između 1979. i 2020.
Na primer, svet trenutno emituje 50 milijardi metričkih tona ugljen-dioksida ili ekvivalentnih gasova u atmosferu godišnje, a to smanjuje stopu preživljavanja mladunaca za preko tri procentna poena godišnje u podpopulaciji Južnog Bofortovog mora.
U zdravim populacijama, preživljavanje mladunaca tokom prve godine života je oko 65 procenata.
„Ne morate to da srušite mnogo pre nego što ne budete imali dovoljno mladunaca koji ulaze u sledeću generaciju“, rekao je Amstrup.
Pored toga, ovaj dokument donosi kreatorima politike SAD alate koji su im potrebni da kvantifikuju uticaj novih projekata fosilnih goriva koji će se desiti na javnim zemljištima u narednim decenijama.
Takođe se može primeniti retrospektivno da bi se razumele emisije iz određenih projekata, kompanija ili čak zemalja u prošlosti, da bi se informisali globalni pregovori o klimi i biodiverzitetu.
Iako je par siguran u svoje proračune, kažu da se njihov rad može dodatno poboljšati više istraživanja na terenu, na primer boljim procenama mase polarnih medveda u vreme kada uđu u period posta.
Joel Berger, univerzitetski predsednik za zaštitu divljih životinja na Državnom univerzitetu Kolorado, pohvalio je rad.
„Amstrup i Bitz pokazuju neospornu kvantitativnu vezu između emisija gasova staklene bašte, smanjenja morskog leda, trajanja posta — fiziološkog odgovora na izgubljene mogućnosti lova na foke — i naknadne demografije polarnih medveda“, rekao je Berger, koji nije bio uključen u istraživanje.
Osim pružanja potencijalnog političkog rješenja za pravnu rupu, novo istraživanje moglo bi imati implikacije koje sežu i dalje od polarnih medvjeda, rekla je za AFP drugi koautor Cecilia Bitz, klimatolog sa Univerziteta u Vašingtonu.
Metode izložene u radu mogu se prilagoditi drugim vrstama i staništima, kao što su koralni grebeni ili jelen na Floridi.
„Stvarno se nadam da će ovo podstaći mnogo istraživanja“, rekla je Bitz, dodajući da već poseže za novim saradnicima.
