Odbačene kore aloje vere mogu se koristiti kao prirodni pesticid, pomažući farmerima da zaštite osnovne prehrambene useve od štetnih insekata, pokazuju istraživanja.
Globalno, između 20% i 40% prinosa usjeva se gubi zbog štetočina, što ima direktan uticaj na sigurnost hrane i ishranu, prema CABI-u (matična organizacija SciDev.Net).
Aloe vera je biljka nalik kaktusu bez stabljike koja se široko uzgaja u Australiji, Kini, Indiji, Jamajci, Meksiku, Južnoj Africi, Tanzaniji i SAD. Njena gelasta supstanca se koristi za lečenje rana, opekotina od sunca i kožnih bolesti i za sprečavanje ćelavosti.
Međutim, kore ili kore aloe vere smatraju se bezvrednim i obično se odlažu kao poljoprivredni otpad.
„Verovatno je da se milioni tona kora aloje odlažu širom sveta svake godine“, kaže Debasish Bandiopadhiai, docent hemije na Univerzitetu Teksas Rio Grande Vallei, SAD, i glavni istraživač u studiji za pronalaženje načina da se doda vrednost na aloju uz smanjenje otpada.
Na sastanku Američkog hemijskog društva ovog meseca (17. avgusta), Bandiopadhiai i njegove kolege su pokazali kako kore aloe vere mogu da deluju kao prirodni insekticid, odvraćajući insekte od useva kao što su kukuruz ili proso. Zasluge: Američko hemijsko društvo
„Dokazali smo da ekstrakti dobijeni iz kore [aloe] vere deluju kao sredstvo za odvraćanje hranjenja i na kraju ubijaju poljoprivredne štetočine“, kaže Bandiopadhiai za SciDev.Net.
On objašnjava da insekti ne vole kore od aloje vere jer sadrže fitokemikalije (hemikalije koje proizvode biljke) koje su toksične za njih.
„Insekte mogu oštetiti ili ubiti prirodne supstance sadržane u korama aloje“, dodaje on.
„Izloženost ovim jedinjenjima može izazvati nelagodnost, bolest ili čak poremećaje u sposobnosti insekata da putuju, jedu i razmnožavaju se.
Istraživači su se zainteresovali za potencijalnu upotrebu kore aloje kao insekticida nakon posete mestu gde su primetili da insekti ostavljaju listove aloje na miru dok napadaju lišće drugih biljaka. Pretpostavili su da kore aloje imaju specifične odbrambene hemikalije.
Da bi istražili, sakupili su i osušili kore, a zatim proizveli ekstrakte od kora sa supstancama kao što su dihlorometan (DCM), heksan i metanol.
Njihovi eksperimenti su pokazali da DCM ekstrakt kore aloje ima značajna svojstva ubijanja insekata protiv štetočina na farmi, kao i šest drugih jedinjenja iz kore.
Značajno je da ova jedinjenja nisu pokazala toksična svojstva, što sugeriše da insekticid na bazi aloje ne bi imao značajnu zabrinutost za bezbednost ljudi.
„Prenamjenom preostalih kora aloje koje su trenutno odbačene, proizvodnja aloje može biti održivija i doprinijeti postizanju ciljeva održivog razvoja UN“, kaže Bandiopadhiai za SciDev.Net, navodeći kao primjer Zero Hunger.
Čirandžib Čakraborti, profesor na Školi prirodnih nauka i biotehnologije na Univerzitetu Adamas u Kalkuti, Indija, veruje da otkrića imaju ogroman ekonomski potencijal i mogu pomoći u promovisanju organske poljoprivrede i tradicionalnih biljnih lekova.
„Svet sada gleda na organsku poljoprivredu“, kaže on za SciDev.Net.
On veruje da bi rezultati istraživanja mogli da podrže prelazak na održiviju poljoprivredu i zamenu prakse zasnovane na hemikalijama na milionima farmi posvećenih pirinču, pšenici, kukuruzu i prosu.
Prema pregledu iz 2021. objavljenom u časopisu Molecules, neselektivna i produžena upotreba sintetičkih pesticida dovodi do problema sa zdravljem ljudi, kontaminacije vode, vazduha i zemljišta i otpornosti na štetočine.
Pesticidi biljnog porekla, koji su jeftini i ekološki prihvatljivi, važna su alternativa sintetičkim pesticidima, štiteći životnu sredinu i zdravlje ljudi i povećavajući proizvodnju useva.
Čakraborti veruje da studija otvara puteve za istraživanje drugih tradicionalnih lekovitih biljaka kako bi se pronašli naučni dokazi o navodnim korisnim svojstvima.
