Kongresmen Bil Ričardson, jedan od tvoraca Dejonskog sporazuma, ali i čovek koji je godinama bio glavni diplomatski vatrogasac Bele kuće, preminuo je u 75. godini. Bio je američki ambasador pri UN, ministar energetike, a 2007. godine okušao se u trci za šefa Bele kuće.
Bil Ričardson je bio u Beogradu, razgovarao sa Miloševićem i taj papir (stranica i po osnovnih principa koji su vodili ka Dejtonskom sporazumu) se ugojio na više stranica, pa je onda došao Holbruk i taj papir je postao knjiga, rekao je svojevremeno u RTS-ovoj emisiji „Svedok“ nekadašnji predsednik SR Jugoslavije, Milan Milutinović.
Nekadašnji američki ambasador pri Ujedinjenim nacijama, kongresmen, dežurni vatrogasac u administraciji Bila Klintona i neuspešni predsednički kandidat, Bil Ričardson bio je jedan od ključnih diplomata koji su pripremali dokumente za konferenciju u Dejtonu.
Osim u Bosni, gde se sastajao sa najvišim predstavnicima obe strane u sukobu, Ričardson je bio američki izaslanik u nekoliko velikih kriza, uključujući Severnu Koreju, Kubu, Irak, Nigeriju i Mjanmar.
Ričardson i Milošević su se sastali u Beogradu 17. marta 1995. godine i taj susret smatra se početkom direktnih kontakata tadašnjeg predsednika Srbije i Klintonove administracije.
Prema dokumentima sa tog sastanka, Ričardson je srpskom predsedniku rekao da je američka politika prema njemu počela da se menja, te da ga SAD vide kao ključnog igrača za postizanje mira u regionu.
Ričardson je Miloševiću rekao i da Bil Klinton „mora da se izvuče“ iz sukoba na prostorima bivše Jugoslavije pre predsedničkih izbora 1996. godine, te da od njega mora da dobije konkretne predloge pre povratka u Vašington.
Hroničari tvrde da je taj sastanak bio prvi korak ka miru koji je u novembru definisan u američkoj bazi Rajt-Peterson u Dejtonu.
Rođen je 15. novembra 1947. godine u Pasadeni u Kaliforniji. Majka mu je bila Meksikanka i dobar deo detinjstva proveo je u Meksiko sitiju, pa se tome može objasniti njegova uloga u rešavanju niza otvorenih pitanja između Vašingtona i meksičkih vlasti.
Takođe, bio je deo američkih misija koje su pratile izborne procese u Gvatemali i Nikaragvi. Sastajao se sa Fidelom Kastrom, Albertom Fudžimorijem, te nizom drugih lidera iz Južne i Srednje Amerike.
„Oduvek mislim da smo zanemarili Latinsku Ameriku“, tvrdio je kongresmen, koji je sredinom sedamdesetih počeo diplomatsku karijeru u Stejt departmentu, ali se ubrzo preselio u Santa Fe i iz drugog pokušaja osvojio mesto u Kongresu SAD.
Samo tokom 1994. i 1995. godine, počeo je ponovo da se bavi spoljnom politikom, pa je tokom te dve godine putovao u Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, Indiju, Kubu, Bangladeš, Vijetnam, Mjanmar, Severnu Koreju i Sudan.
„Bio sam nezvanični podsekretar za bitange“, opisivao je svoju ulogu u diplomatskim misijama širom sveta.
Klintonova adminstracija ga je 1997. godine postavila za šefa američke misije pri Ujedinjenim nacijama, a godinu dana kasnije i za ministra energentike.
Ričardson je 2008. godine, neuspešno, pokušao da se dokopa mesta demokratskog kandidata za predsednika SAD, želeći da postane prvi šef Bele kuće latinoameričkog porekla. Odustao je pošto je postalo izvesno da nema preterano velike šanse protiv Baraka Obame.
U dva mandata bio je guverner NJu Meksika i ostao je poznat kao čovek pod čijim je vođstvom u toj saveznoj državi ukinuta smrtna kazna.
Bio je nominovan i za Nobelovu nagradu za mir.
