Kako globalne ledene brane počinju da slabe zbog temperatura zagrevanja, nova studija sugeriše da su prethodni pokušaji da se proceni masa ogromnih plutajućih ledenih polica koje oblažu antarktički ledeni pokrivač možda precenile njihovu debljinu.
Istraživanje, koje je nedavno objavljeno u Journal of Glaciology, je prva velika studija te vrste koja upoređuje podatke o debljini ledene police iz radarskih merenja koja prodire u led sa podacima o debljini procenjenim na osnovu savremenih merenja nadmorske visine površine.
Upoređivanjem ogromnih skupova podataka od 20 od ukupno 300 odvojenih sistema ledenih ploča koji okružuju oko 75% antarktičkog ledenog pokrivača, istraživači sa Državnog univerziteta u Ohaju otkrili su da su u proseku ledene police na Antarktiku skoro 6% tanje nego što su pretpostavile prethodne studije. , razlika od oko 17 metara. Ovo može izgledati kao mali pomak u skali, ali tipične ledene police mogu biti debele od 50 do 600 metara.
Studija zaključuje da, iako su prethodne pretpostavke o debljini ledenih polica bile tačne u velikoj meri, njihova tačnost je u velikoj meri varirala na maloj skali, kao što su pojedinačne strukture kao što su doline ili pukotine koje su ili suviše uske ili premale da bi se mogle precizno izmeriti. .
Ipak, kako ledene police igraju veliku ulogu u stabilizaciji antarktičkog ledenog pokrivača, kao i kompleksnog klimatskog sistema Zemlje, dobijanje tačne procene njihove veličine je od suštinskog značaja za izračunavanje kako bi njihovo otapanje moglo doprineti porastu nivoa mora, rekla je Alison Čartran, vodeći autor studija i nedavno diplomirala na doktorskim studijama Birdovog centra za polarna i klimatska istraživanja.
„Zato što je ledeni pokrivač Antarktika tako velik, pogrešna procena od 1% u tome koliko se brzo topi može značiti porast nivoa mora u inčima ili stopama koji ne uzimamo u obzir“, rekla je ona. „Zato je zaista važno da budemo što precizniji.“
Čak i najsitnije promene na ledenim policama Antarktika mogle bi predstavljati značajnu pretnju za priobalne zajednice, rekao je Čartran, jer bi nekoliko inča značajno pomerenog ledenog pojasa moglo da izazove oticanje debljeg leda u okean i potencijalno da se neke obale povuku nekoliko stopa.
Prema Chartrandu, ona i njen koautor, Ian Hovat, glaciolog i istaknuti univerzitetski naučnik u oblasti nauka o Zemlji u državi Ohajo, prvi su počeli da istražuju debljinu ledene police kada su ispitivali bazalne kanale – kanale u kojima toplija okeanska voda topi žlebove u dnu ledene police, ubrzavajući gubitak mase — tokom prethodne studije.
Jedno od najvećih odstupanja koje je studija pronašla je da su pretpostavke korišćene za procenu debljine ledene police u prethodnim istraživanjima ponekad preuveličavale debljinu ledene police u nekim oblastima, a ponekad su je potcenjivale.
Iako mnoge od ovih nedoslednosti ne oduzimaju mnogo od opšte slike, pojedinačno, ovi snimci su u velikoj meri van fokusa, rekao je Chartrand. „Upoređujući procenu debljine sa procenom radara, videli smo da brojevi koje smo imali na bazalnim kanalima i drugim karakteristikama poput njih mogu da se razlikuju do stotina metara, što je značilo da bismo potencijalno mogli da potcenjujemo ili precenjujemo stope promene, “ Ona je rekla.
Sve u svemu, studija zaključuje da su potrebni obimniji i tačniji podaci kako bi se omogućila bolja predviđanja gubitka ledene police na Antarktiku, jer je krajnji cilj njihovog rada poboljšanje posmatranja procesa koji doprinose porastu nivoa mora, rekao je Čartrand.
„Ono istraživanje zaista pokazuje da moramo biti mnogo pažljiviji u vezi sa pretpostavkama koje pravimo da bismo procenili debljinu ledene police i o tome kako uzimamo u obzir nesigurnosti i šta one znače za konačni rezultat“, rekla je ona.
Dok njihov rad takođe nastoji da inspiriše druge da istražuju starije skupove podataka, Chartrand se nada da korišćenje prošlosti za proučavanje budućih promena u našem okruženju podstiče razvoj naprednijih tehnologija, onih koje bi mogle da ponude veću pomoć u zadatku procene usponi i padovi Antarktičkog pejzaža koji se stalno menja.
„Postoji potencijal za nova otkrića čak i sa podacima prikupljenim od pre dve do 15 godina, tako da znamo da mnogo toga još uvek nije u potpunosti istraženo“, rekao je Čartran.
