Nigerija pumpa 1,67 miliona barela nafte i kondenzata dnevno, u poređenju sa nešto manje od milion barela pre nekoliko meseci, zbog bezbednosnih poboljšanja u proizvodnom regionu Niger-Delta, rekao je šef države naftna kompanija NNPC saopštila je u petak, piše Rojters.
Mele Kjari, izvršni direktor grupe NNPC, rekao je da je predsednik Bola Tinubu „rekonstruisao bezbednosni pristup. Već smo videli veoma značajne promene u našem proizvodnom okruženju“.
Najveći proizvođač nafte u Africi zabeležio je prosečnu dnevnu proizvodnju nafte (NGOIL=ECI) od 1,22 miliona barela dnevno (mbpd) u drugom kvartalu 2023, saopštio je Nacionalni biro za statistiku nedelju ranije.
Krađa nafte velikih razmera iz cevovoda i bušotina usporila je proizvodnju u zemlji i smanjila izvoz poslednjih godina, oštetivši finansije Nigerije i ostavivši Tinubu pred jednim od njegovih najvećih izazova.
Tinubu, koji je započeo najhrabrije reforme u Nigeriji u poslednjih nekoliko decenija, ukinuo je skupu, ali popularnu subvenciju za benzin koja je koštala zemlju 10 milijardi dolara prošle godine. Centralna banka, pod Tinubuom, takođe je ukinula ograničenja trgovine devizama.
Kjari je rekao da bi Nigerija trošila oko 1 bilion naira (1,3 milijarde dolara) mesečno na subvencije „u današnjim tržišnim uslovima“, rekao je on, dodajući da je potrošnja benzina smanjena za 30 odsto na 46 miliona litara nakon ukidanja subvencija.
On je dodao da je smanjena i potražnja za devizama za uvoz benzina.
„Mi jednostavno više nemamo te resurse. Ne štedimo samo novac, već se suočavamo i sa realnošću oko onoga što možemo da priuštimo“, rekao je Kjari.
Naftni sektor Nigerije tek treba da pozitivno doprinese ekonomskom rastu zemlje, koji je usporio na 2,51% u drugom kvartalu, zbog godina nedovoljnog ulaganja, krađe sirove nafte i vandalizma na naftovodima.
U drugom kvartalu, dominantni naftni sektor, koji čini najveći deo državnih prihoda i 90% deviznih rezervi, smanjio se za 13,43%.
