Tim istraživača sa Univerziteta u Kentakiju otkrio je da je lek koji se koristi za lečenje multiple skleroze (MS) potencijalno efikasan kao terapija za Alchajmerovu bolest.
Alchajmerova bolest je progresivan i nepovratan neurološki poremećaj. Procenjuje se da 6,2 miliona Amerikanaca starosti 65 i više godina živi sa bolešću koja utiče na kognitivne funkcije, pamćenje i ponašanje.
„Stojimo na pragu kritičnog nastojanja da razvijemo nove strategije lečenja Alchajmerove bolesti“, rekao je dr Erhard Biberih, profesor na Odseku za fiziologiju Medicinskog fakulteta u Velikoj Britaniji. „Otkrili smo da lek koji je već na tržištu, ponesimod (brend ‘Ponvori’), može da smanji jedan od obeležja ove bolesti: neuroinflamaciju.
Nalazi su objavljeni u časopisu eBioMedicine, koji je deo serije The Lancet Discoveri Science u avgustu.
Tim je proučavao ponesimod, oralni lek koji je američka Uprava za hranu i lekove (FDA) odobrila za lečenje relapsirajućih oblika MS. Lek smanjuje upalu u mozgu ciljajući specifični receptor u imunološkom sistemu kako bi pomogao u regulisanju odgovora tela i sprečio ga da napadne centralni nervni sistem. Ovaj receptor se aktivira lipidom koji se naziva sfingozin-1-fosfat, čiju funkciju proučava Biberihova laboratorija.
„Mi smo prvi koji su pokazali da je ponesimod efikasan u mišjem modelu za Alchajmerovu bolest“, rekao je Biberih. „Pošto je ovaj lek već u kliničkoj upotrebi za terapiju relapsirajuće multiple skleroze, odmah je dostupan za upotrebu i u terapiji Alchajmerove bolesti.
Istraživači iz Velike Britanije su istražili specifičnu vrstu ćelije koja se nalazi u centralnom nervnom sistemu pod nazivom mikroglija. Ćelije imaju nekoliko funkcija u našim telima, uključujući regulisanje inflamatornih odgovora u centralnom nervnom sistemu – mozgu i kičmenoj moždini.
Disfunkcionalna mikroglija je povezana sa neurodegenerativnim oboljenjima poput Alchajmerove bolesti jer te ćelije pomažu u uklanjanju nakupljanja abnormalnih proteinskih naslaga u mozgu – što je posebna karakteristika bolesti. Te nakupine ometaju komunikaciju između nervnih ćelija mozga i na kraju odumiru.
„Uklanjanje tih proteina je važna meta za terapiju Alchajmerove bolesti“, rekao je dr Džihui Žu, prvi autor studije i jedan od naučnika u Biberihovoj laboratoriji. „U našoj studiji, reprogramirali smo mikrogliju u ćelije koje štite neurone koje čiste toksične proteine u mozgu, smanjuju Alchajmerovu neuroinflamatornu patologiju i poboljšavaju pamćenje u modelu miša.“
Kao deo projekta, istraživači su proučavali miševe sa specifičnim genetskim sojevima koji izražavaju glavne karakteristike Alchajmerove bolesti u njihovom mozgu. Lečili su polovinu miševa ponesimodom i izmerili specifičnu ćelijsku aktivnost u mozgu. Prostorna memorija miševa je takođe testirana kroz test ponašanja u lavirintu.
„Taj specifični test je mera spontane tendencije miševa da menjaju svoje slobodne izbore da uđu u dva kraka lavirinta“, rekao je Žu. „Naši testovi pokazuju da ponesimod spašava pažnju i radnu memoriju kod miševa sa uznapredovalom Alchajmerovom patologijom.“
Naučnici su takođe radili sa Centrom za istraživanje Alchajmerove bolesti u Velikoj Britaniji u okviru Centra za starenje Sanders-Braun kako bi dobili uzorke ljudskog mozga za proučavanje. Podaci prikupljeni iz tih testova bili su dosledni i takođe su ukazali da se ponesimod može koristiti kao terapija za Alchajmerovu bolest.
„Neuroinflamacija je obeležje Alchajmerove bolesti, jedan od glavnih uzroka progresije bolesti i obećavajuća meta za terapiju“, rekao je Biberich. „Naša studija pokazuje snažne eksperimentalne dokaze da ponesimod može biti terapeutski lek, koji ne samo da smanjuje neuroinflamaciju, već i poboljšava klirens neurotoksičnih proteina u mozgu u srednjoj i kasnoj fazi Alchajmerove bolesti.“
