Prskanje sićušnih perli pronađenih kod obale Papue Nove Gvineje možda je došlo iz stene sa prilično zanimljivom istorijom, koja je prešla svetlosne godine svemira od svog nastanka oko zvezde koja nije naše Sunce.
Iako zaključci tek treba da budu razmotreni na odgovarajući način, oni već izazivaju debatu u naučnoj zajednici jer istraživači upozoravaju da ne treba previše duboko čitati analizu.
Meteor su pratili sateliti američke vlade pre nego što se raspao iznad Pacifika 2014. Neobična brzina bolidnog meteora, klasifikovanog kao CNEOS 2014-01-08 (ili jednostavnije, IM1), privukla je interesovanje kao potencijalni projektil izdaleka.
Bila je to prilika da bi je propustio za poznatog astronoma Univerziteta Harvard Avija Loeba, koji je osnovao projekat Galileo 2021. za traženje potpisa tehnologije vanzemaljskog porekla. Ovog juna predvodio je ekspediciju u potrazi za ostacima IM1.
Koristeći niz moćnih magneta retkih zemalja, članovi tima za pretragu projekta su iz sedimenta 2 kilometra (1,2 milje) ispod površine, oko 85 kilometara severno od ostrva Manus, prosijali stotine sićušnih sferula prečnika 0,05 do 1,3 milimetra.
Preliminarna procena 57 mineralnih objekata od strane tima istraživača sa Univerziteta Harvard u SAD sugeriše da bar nekoliko njih ne odražava vrstu hemije koju bismo očekivali od našeg solarnog sistema, što je podstaklo spekulacije da je IM1 prešao međuzvezdani prostor pre nego što udari u atmosferu naše planete.
„Ovo je istorijsko otkriće, koje označava prvi put da ljudi drže materijale iz velikog međuzvezdanog objekta, i izuzetno sam zadovoljan ovim rezultatima ove rigorozne naučne analize“, kaže američki preduzetnik Čarls Hoskinson, koji je pomogao u finansiranju ekspedicije za lov. ostaci meteora.
Ta analiza je uključivala otkrivanje odnosa elemenata koji čine izbor perli, za koje se pretpostavlja da su izbačene sa površina fragmenata meteora dok su padali kroz atmosferu pre nego što su prskali.
Utvrđeno je da su varijacije u izotopima gvožđa u skladu sa traumatičnim ulaskom kroz našu atmosferu, podržavajući hipotezu da sfere nisu zemaljskog porekla.
Budući da su jako obogaćene metalima berilijumu (Be), lantanu (La) i uranijumu (U), čestice takođe ne izgledaju kao materijali koje bismo pronašli u našem planetarnom okruženju. U stvari, ovaj konkretan odnos nikada ranije nije viđen ni u jednom meteoritu, što ukazuje na retkost koja ukazuje na mesto rođenja daleko od našeg sopstvenog Sunčevog sistema.
Analiza doprinosi rastućem polju proučavanja razmene stenovitih materijala između zvezda. U teoriji, objekti koji kruže oko jedne zvezde mogu biti bačeni dovoljnom silom da ih pošalju u orbitu druge na prilično redovnoj osnovi.
U kosmičkom smislu, međutim, ‘obično’ bi još uvek moglo da bude prilično retka ulov za ljudska posmatranja. Našu prvu lokalnu međuzvezdanu razmenu potvrdili smo tek 2017. godine, kada nam je za oko zapalo čudno ponašanje asteroida nazvanog Oumuamua.
Pronalaženje ostataka takvog posetioca na površini Zemlje bio bi pravi rezultat za astronome. U tolikoj meri, slučaj porekla bilo kog primerka bi morao biti prilično vodootporan, proširujući se daleko dalje od preliminarnog hemijskog testa njuškanja.
Kao i kod svakog značajnog otkrića, nalazi privlače značajnu pažnju, sa mišljenjima stručnjaka u rasponu od rezervisanog skepticizma do naglašene sumnje.
S obzirom na cilj projekta Galileo da pronađe ne samo materijale ekstrasolarnog porekla, već i znakove vanzemaljske tehnologije, razgovor će sigurno biti polarizovan, privlačeći spektar kritičnih i optimističnih pogleda iz različitih uglova akademske zajednice i šire.
Sam rad pominje mogućnost da bi visok sadržaj uranijuma mogao sam po sebi biti pokazatelj da je u pitanju neka vrsta vanzemaljske tehnologije. Mnogi u istraživačkoj zajednici će imati konzervativnija tumačenja, barem dok se ne sazna više o tome sa čime se ovde bavimo.
Da bi stvari dodatno zakomplikovale, sama ekspedicija je izazvala kritike vlasti Papue Nove Gvineje, koje tvrde da su članovi tima možda ilegalno ušli u zemlju sa pogrešnom vrstom vize.
Koliko god sve to izgledalo dramatično, nauka je evoluirala kao praksa da se korisne ideje odvoje od taloga politike, ličnih uverenja i izmišljenih pretpostavki.
Moraćemo još malo da sačekamo da sa sigurnošću kažemo da je ovaj pesak zaista krvario iz stene koja se nekada kupala u toplini druge zvezde. Za sada možemo samo da zamislimo priču koju bi ona morala da ispriča.
Ovo istraživanje je trenutno dostupno na arKsiv.org i čeka recenziju od strane kolega.
