Daleki dometi Sunčevog sistema su nejasna i udaljena oblast sa pojedinostima koje nam izmiču. Tako daleko od sunčeve svetlosti, čak i relativno velika planeta bi lako mogla da nam promakne.
Trans-neptunski objekti (TNO) koje smo tamo otkrili, izvan orbite Neptuna, pokazuju neka posebna ponašanja u grupisanju koja bi mogla ukazivati na prisustvo skrivenog sveta. Ovo je navelo naučnike da predlože ideju o planeti devet, velikoj zemaljskoj planeti koja vreba daleko izvan dometa vidljivosti.
Sada su dva naučnika došla do alternativnog objašnjenja: skromniji svet nalik Zemlji, koji se nalazi mnogo bliže od sporne planete Devet, na nagnutoj orbiti, što bi moglo da objasni neobična ponašanja koja se pripisuju prisustvu nečeg većeg.
Prema planetarnim naučnicima Patriku Sofiji Likavki sa Univerziteta Kindai u Japanu i Takašiju Itu iz Nacionalne astronomske opservatorije Japana, ovaj svet, zamrznut i taman tako udaljen od Sunca, ne bi bio veći od 3 puta mase Zemlje, i ništa dalje od 500 astronomskih jedinica od Sunca.
„Predviđamo“, pišu oni, „postojanje planete nalik Zemlji i nekoliko trans-neptunskih objekata na posebnim orbitama u spoljašnjem Sunčevom sistemu, koji mogu poslužiti kao opservacijski testirani potpisi pretpostavljenih perturbacija planete“.
Najudaljeniji pojedinačni objekat koji smo uspeli da pronađemo u Sunčevom sistemu bio je na udaljenosti od 132 astronomske jedinice od Sunca kada smo ga pronašli. Pluton je, za kontekst, na prosečnoj udaljenosti od oko 40 astronomskih jedinica od Sunca.
Ali iza Neptuna (30 astronomskih jedinica od Sunca) je čitava gomila ledenih stena i patuljastih planeta, koje se protežu dokle možemo da vidimo. Ovo je Kajperov pojas, a objekti koji sadrži su TNO.
Poslednjih godina, sa osetljivijim teleskopima i istraživanjima, uspeli smo da pronađemo gomilu više TNO nego što je ranije identifikovano, što je omogućilo naučnicima da počnu da primećuju obrasce.
Jedan od tih obrazaca je grupisanje. Neke grupe TNO-a se skupljaju i kreću zajedno u grupama na nagnutim ili nagnutim orbitama što sugeriše da su bile pod gravitacionim uticajem nečeg značajno većeg od manjih objekata koje smo do sada mogli da uočimo.
U 2016, astronomi sa Caltecha Majk Braun i Konstantin Batigin ukazali su na hipotetičku Planetu devet kao krivca. Smatra se da je ova planeta oko 6,3 puta veća od mase Zemlje i da kruži na udaljenosti većoj od 460 astronomskih jedinica.
Ali oni nisu bili prvi koji su dali objašnjenje. Likavka i njegov kolega Tadaši Mukai, tada na Univerzitetu Kobe, primetili su klasterisanje TNO-a i predložili hipotetičku skrivenu planetu Kuiperovog pojasa 2008. godine.
Sada, sa gomilom više podataka o tome šta je tamo, Likavka i Ito su ponovo razmotrili ideju i poboljšali je. Pronašli su svojstva hipotetičke planete koja bi mogla objasniti nekoliko posebnosti Kajperovog pojasa. Dalja zapažanja mogu utvrditi da li su u pravu.
„Utvrdili smo da planeta slična Zemlji koja se nalazi na udaljenoj i nagnutoj orbiti može objasniti tri fundamentalna svojstva udaljenog Kajperovog pojasa: istaknutu populaciju TNO sa orbitama izvan Neptunovog gravitacionog uticaja, značajnu populaciju objekata visokog nagiba i postojanje nekih ekstremnih objekata sa posebnim orbitama“, pišu oni.
Ova planeta slična Zemlji bi imala masu između 1,5 i 3 puta veću od Zemlje, orbitu čija bi najudaljenija tačka od Sunca bila između 250 i 500 astronomskih jedinica, i nagib od 30 stepeni u odnosu na ravan Sunčevog sistema .
Njegovo prisustvo moglo bi da objasni objekte sa nagibima većim od 45 stepeni, kao i orbite objekata kao što je patuljasta planeta Sedna, koja ima izuzetno čudnu i izduženu orbitu. To bi takođe moglo objasniti svojstva grupa TNO-a koje izgledaju povezane sa Neptunom, a koje su često izostavljene iz takvih studija.
Nalazi para nude proverljive potpise njihove hipotetičke planete. Gravitacija planete bi gurnula TNO-ove zajedno u grupisane populacije iznad 150 astronomskih jedinica, koje bismo mogli da pronađemo kako se naše tehnike i instrumenti budu poboljšavali.
„Detaljnije poznavanje orbitalne strukture u dalekom Kajperovom pojasu može otkriti ili isključiti postojanje bilo koje hipotetičke planete u spoljašnjem Sunčevom sistemu“, pišu oni. „Postojanje planete Kuiperovog pojasa takođe može ponuditi nova ograničenja za formiranje planeta i dinamičku evoluciju u trans-Jovianskom regionu.
