Istraživački tim na Univerzitetu Lund u Švedskoj otkrio je da je više od četiri posto svih bolničkih prijema u južnoj Švedskoj povezano sa sepsom. To je značajno nedovoljno dijagnostifikovano stanje koje se može uporediti sa epidemijom. Sada je Evropska alijansa za sepsu zadužila istraživače da mapiraju prevalenciju sepse u ostatku Evrope.
Istraživački tim je 2016. godine sproveo početnu studiju u južnoj Švedskoj (Skane) gde su otkrili da je sepsa mnogo češća nego što se ranije verovalo. Pokazalo se da je incidencija 750 odraslih na 100.000 pojedinaca. U najnovijoj studiji u istom regionu, rezultati su pokazali da je više od četiri odsto svih hospitalizacija uključivalo pacijente koji boluju od sepse, a 20 odsto svih pacijenata sa sepsom umrlo je u roku od tri meseca.
„Ovo čini sepsu uobičajenom kao rak sa sličnim negativnim dugoročnim posledicama i smrtonosnom kao akutni infarkt miokarda. Među preživelima od sepse, tri četvrtine takođe doživljava dugoročne komplikacije kao što su srčani udar, problemi sa bubrezima i kognitivne poteškoće, “, kaže Adam Linder, istraživač sepse i vanredni profesor na Odeljenju za medicinu infekcija na Univerzitetu Lund, kao i viši lekar u Univerzitetskoj bolnici Skane.
Evropska sepsa alijansa je zadužila istraživače da procene koliko je sepsa uobičajena u ostatku Evrope. S obzirom na različite sisteme zdravstvene zaštite u različitim zemljama, nije odmah bilo jasno kako treba da postupe da bi dobili tačne brojke. Shodno tome, istraživači su sproveli pilot studiju u južnoj Švedskoj kako bi utvrdili da li su njihove metode primenljive na druge evropske bolnice.
„Lekari klasifikuju pacijente pomoću dijagnostičkih kodova. Pošto je sepsa sekundarna dijagnoza koja je rezultat infekcije, stanje je značajno nedovoljno dijagnostikovano, jer primarna bolest često diktira dijagnostički kod. Zbog toga je teško pronaći način da se tačno odredi broj sepse. slučajeva“, kaže Lisa Mellhammar, istraživač sepse na Univerzitetu Lund i pomoćnik višeg lekara u Univerzitetskoj bolnici Skane.
U studiji, objavljenoj u JAMA Netvork Open, otkriveno je da je 7.500 pacijenata u Skaneu bilo povezano sa sepsom u 2019. Tokom pandemije, incidencija je porasla na šest procenata. Međutim, čak i bez COVID-19, istraživači veruju da sepsu treba posmatrati kao epidemiju.
Cilj je da se publikacija iskoristi za uticaj na EU da uspostavi zajednički sistem nadzora nad sepsom. Tim je u kontaktu sa vlastima i istraživačima iz tridesetak evropskih zemalja i nadaju se da će istraživački projekat moći da obezbedi dovoljno sredstava za početak.
Nema naznaka da bi broj slučajeva sepse bio manji u drugim delovima Evrope nego u Švedskoj. U švedskim bolnicama, samo dva procenta svih pacijenata sa sepsom su otporni na antibiotike, a istraživači spekulišu da je procenat rezistentnih slučajeva veći u mnogim drugim evropskim zemljama.
„Iako se briga o sepsi poboljšala poslednjih godina, moramo poboljšati naše dijagnostičke metode kako bismo ranije identifikovali pacijente i razvili alternativne metode lečenja osim antibiotika kako bismo izbegli rezistenciju. Povećanje svesti o sepsi među javnosti i donosiocima odluka je ključno da bi se obezbedilo da resursi budu dodeljeno na odgovarajući način“, zaključuje Adam Linder.
