Bivšim radnicima poljoprivrednog preduzeća „Sava Kovačević“, dela Mirotin grupe koju je 2021. godine kupila kompanija MPZ agrar u vlasništvu Petra Matijevića, nekadašnji poslodavac preti tužbama ukoliko ne vrate višak otpremnina koje su, po njegovom tumačenju, isplaćene greškom u obračunu.
U zahtevu za vraćanje dela otpremnine koji je stigao na adrese radnika, „obračun otpremnine izvršen je očiglednom greškom obračunskog radnika prema tromesečnom proseku bruto zarade koja je isplaćena za poslednja tri meseca, pre isplate otpremnine“, piše Danas.
Kako je Apelacioni sud u Novom Sadu u nedavnoj presudi utvrdio da se pod pojmom „isplaćene zarade“ ima smatrati zarada u neto iznosu, „Sava Kovačević“ je pretrpeo štetu, jer je isplaćena otpremnina u većem iznosu nego što radnicima pripada“.
Sa tom porukom, bivšim radnicima poljoprivrednog preduzeća stiglo je i upozorenje da „ukoliko ovu razliku ne nadomeste u roku od osam dana, da će biti tuženi radi prinudne naplate“.
Dakle, navodnom greškom zaposlenog koji je obračunavao otpremnine, radnici su dobili više nego što im je sledovalo, smatra poslodavac.U Zakonu o radu navodi se da se visina otpremnine zaposlenom koji je tehnološki višak utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.
Drugim rečima, zakon određuje jedino minimalnu otpremninu radnicima koji su proglašeni tehnološkim viškom, ali ne i maksimalnu.
Prema zakonu, zaposleni ne može da ostvari pravo na otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena otpremnina kod istog ili drugog poslodavca.Kako stručnjaci ističu radnici su dobili ponudu za otpremnine, prihvatili je i ako je poslodavac i napravio neku grešku u obračunu, to nema veze sa njima.
Pravnik u Savezu samostalnih sindikata Srbije Andrija Čiča ocenio je da je radnicima, po svemu sudeći, već isplaćena minimalna otpremnina i da se ispod nje ne može ići.“Ne znam kakva je situacija u konkretnom slučaju, ali po zakonu je minimalna otpremnina u iznosu jedne trećine prosečne zarade zaposlenog u poslednja tri meseca po godini radnog staža. Jednostavnije, na svake tri godine staža dobija jednu platu kao otpremninu. ;To je donja granica, a gornja granica za otpremnine ne postoji“, rekao je on.
Dodao je da se zarade ugovaraju u bruto iznosu tako da se za otpremnine računa neto zarada uvećana za poreze i doprinose, a na otpremninu se ne plaća nikakav porez ni doprinosi.
On ističe i da presuda Apelacionog suda na koju se poziva uprava Mirotina može biti relevantna za ovaj slučaj ukoliko je identično činjenično stanje, mada sumnja da je tako, ali da detalje slučaja ne zna.
On je rekao da opomena ništa ne znači, ali da može da zaplaši ljude jer ukoliko ne znaju mnogo o tome, mogu iz straha da vrate novac iako je on njihov.
