Najsveobuhvatniji pregled efekata sedentarnog ponašanja na zdravlje i rizik od smrti intenzivirao je poziv na smanjenje vremena provedenog u sedentarstvu, kao i na povećanje fizičke aktivnosti.
Obimni pregled pod nazivom „Fiziologija sedentarnog ponašanja“, objavljen ovog meseca u Physiological Reviews, ispituje trenutna shvatanja sedentarnog ponašanja (SB).
Utvrđuje da fiziološki dokazi koji su sada dostupni treba da se koriste za izoštravanje smernica za javno zdravlje i kliničku praksu kako bi se proširile dalje od široko propisane poruke da se vežba više i da se krene ka sveobuhvatnijoj poruci „manje sedi, više se kreći i vežbaj“.
Šef laboratorije Baker Heart and Diabetes Phisical Activiti i Baker-Deakin odeljenja za životni stil i dijabetes, profesor David Dunstan, radi sa lekarima opšte prakse i zdravstvenim radnicima na podsticanju uključivanja pitanja „Koliko vremena provodite sedeći?“ u bilo koji razgovor o fizičkoj aktivnosti, jer dobici od fizičke aktivnosti zavise od toga koliko vremena takođe provodite sedeći.
„Mnogi od nas misle da ako idemo u kratku šetnju, trčanje ili vežbanje u teretani nakon dana sedenja za stolom, radimo onoliko koliko je potrebno za dobro zdravlje, ali nije slučaj“, rekao je prof. Danstan. „To je zato što koristi od tih fizičkih aktivnosti zavise od toga koliko vremena provodite sedeći.
„Ako biste, na primer, sedeli za svojim stolom satima, a zatim izašli na trčanje posle posla, da, sigurno biste imali neke zdravstvene koristi od tog trčanja, ali devet sati sedenja tokom dana povlači te zdravstvene beneficije dole.
„Razbijanjem vremena sedenja tokom dana, prekidate akumulaciju vašeg sedećeg vremena, što u osnovi ponovo pokreće motor tela (naše mišiće) i smanjuje rizik.“
Postoji duga lista priznatih zdravstvenih rizika povezanih sa sedentarnim ponašanjem, uključujući visok krvni pritisak, povećanu telesnu masnoću, lošu vaskularnu funkciju i povećan nivo glukoze i insulina u krvi.
Prof. Dunstan se nada da će ovaj pregled pomoći da se njegova matrica za identifikaciju rizika zasnovana na dokazima, koja pokazuje kako su fizička aktivnost i sedentarno ponašanje neraskidivo povezani sa zdravstvenim rizikom, ugradi u zdravstvenu praksu.
„Na isti način na koji koristi koje proizilaze iz fizičke aktivnosti zavise od toga koliko se vremena provodi sedeći, zdravstveni rizici koji proističu iz preteranog sedenja takođe zavise od toga koliko fizičke aktivnosti osoba preduzima“, rekao je prof. Danstan.
„Zbog toga pitanje koliko vremena sedite treba da se postavlja u vezi sa količinom fizičke aktivnosti koju preduzimate, i da ako ste fizički neaktivni i sedite duže vreme, u početku biste mogli da počnete sa smanjenjem u vremenu sedenja kao put ka većoj aktivnosti.“
„Moramo manje da sedimo, više se krećemo i vežbamo da bismo smanjili rizik po zdravlje.“
