Više od 500 miliona ljudi širom sveta pati od dijabetesa. Otprilike 2,6 milijardi ima prekomernu težinu. Nešto što je zajedničko obema grupama je da hormon insulin ne deluje ni približno tako dobro za njih kao za ljude koji su zdravi i imaju normalnu težinu. Istraživači su bili željni da bolje razumeju procese koji utiču na funkciju insulina u našim telima kako bi razvili nove lekove i tretmane.
U novoj studiji, istraživači sa Odeljenja za ishranu, vežbanje i sport Univerziteta u Kopenhagenu (NEKSS) proučavali su kako GDF15 (faktor diferencijacije rasta 15) utiče na osetljivost na insulin kod glodara.
Istraživači su bili prvi koji su otkrili da GDF15 zapravo poboljšava osetljivost kod miševa i pacova, čineći ih pogodnijim za regulaciju šećera u krvi i apsorpciju energije u mišićima. Rezultat, objavljen u časopisu Cell Metabolism, povećava naše opšte razumevanje GDF15.
„Povećana osetljivost na insulin je važan pokazatelj zdravlja i kritična je za izbegavanje dijabetesa tipa 2, visokog krvnog pritiska i kardiovaskularnih bolesti. viši autor studije.“
Između ostalog, prethodne studije su pokazale da je hormon uzrokovao da gojazni glodari izgube težinu jer hormon deluje kao supresor apetita.
U ovoj studiji, istraživači su želeli da vide da li su mršavi glodari imali koristi od primanja hormona GDF15, iako nisu izgubili težinu. Eksperimenti su pokazali da mala doza GDF15 svakog drugog dana, raspoređena u tri navrata, poboljšava delovanje insulina.
„Pošto su za suzbijanje apetita potrebne prilično visoke doze GDF15, naši mršavi glodari nisu izgubili na težini niskim dozama koje smo im davali. Međutim, poboljšala im se osetljivost na insulin. Ispostavilo se da su prvenstveno njihova jetra i masno tkivo povećana osetljivost na insulin, a ne mišići, kao što smo očekivali“, kaže Rihter.
Visoka osetljivost na insulin je dobar zdravstveni indikator jer smanjena insulinska osetljivost – koja se zove insulinska rezistencija – opterećuje lučenje insulina u pankreasu i može dovesti do pojave dijabetesa tipa 2, između ostalog.
Sposobnost hormona da deluje kao supresor apetita takođe je testirana na ljudima – ali bez tako pozitivnih rezultata, jer je mučnina bila nuspojava. Međutim, mučnina se takođe primećuje kod drugih formulacija za suzbijanje apetita. Ostaje da se prouči da li GDF15 takođe povećava osetljivost na insulin kod ljudi.
Hormon stresa GDF15 nije nepoznat među naučnicima jer se luči u veoma raznolikom spektru fizioloških stanja. Na primer, koncentracije GDF15 se povećavaju tokom fizičke aktivnosti, sa starenjem i kod ljudi koji imaju prekomernu težinu ili se bore sa ozbiljnim bolestima poput raka ili bolesti srca. Kod trudnica, nivoi hormona su povišeni 100 puta iznad normalnog. Što je osoba bolja fizička spremnost, niži su njeni nivoi GDF15 u krvotoku dok je u mirovanju.
Neko bi mogao biti u iskušenju da se GDF15 smatra inverznim biomarkerom opšteg zdravlja – što je GDF15 niži dok je u mirovanju, to bolje. Ali kao i kod svih drugih fizioloških stanja u kojima je ovaj misteriozni hormon na neki način uključen, istraživači još uvek ne znaju tačno kakvu ulogu igra GDF15:
„Hormon se ističe jer se luči u toliko različitih situacija, a da mi u potpunosti ne razumemo zašto i kakav je njegov efekat. S jedne strane, možemo videti da poboljšava osetljivost na insulin kod miševa, što je pozitivan fiziološki efekat. Istovremeno, to je hormon koji se povećava pod raznim vrstama stresa. Kako je sve ovo tačno povezano je nešto što moramo detaljnije da istražimo“, zaključuje Erik Rihter.