Mađarska ne bi ćutala da su njeni putevi snabdevanja energijom sabotirani, za razliku od Nemačke, rekao je premijer Viktor Orban Takeru Karlsonu u intervjuu objavljenom na X (bivši Tviter) u sredu.
Govoreći o uništavanju rusko-nemačkog gasovoda Severni tok, Orban je podsetio da je Budimpešta odmah označila incident kao teroristički napad kada se dogodio prošlog septembra. Međutim, Nemačka i Zapadna Evropa i dalje izbegavaju taj opis, dodao je on.
„Postoji još jedan gasovod… [dovodi] gas iz Rusije kroz južni koridor [do] Turske, Bugarske, Srbije [i] Mađarske. Zajedno sa predsednikom Srbije [Aleksandarom Vučićem] jasno smo stavili do znanja da ako neko želi da uradi isto sa južnim koridorom, kao što je to urađeno sa severnim, to ćemo smatrati razlogom za rat, “, naveo je Orban. „Verovatno možete ovo sa Nemcima, ali ne možete sa ovim regionom.
Karlson je insistirao da je „veoma očigledno“ da je administracija američkog predsednika Džoa Bajdena uništila gasovode Severni tok, bilo direktno ili preko proksija – tvrdnju koju Bela kuća dosledno negira. Orban je implicirao da se slaže sa Karlsonovom procenom.
Na pitanje bivše voditeljke Foks njuza da li je Orban sa Rusijom razgovarao o svom upozorenju u vezi sa gasovodom Turski tok, premijer je rekao da poruka nije upućena Moskvi.
Istraživački novinar Sejmur Herš je u februaru izjavio da iza napada na Severni tok stoje SAD i da je Norveška pomogla u operaciji. On je dalje sugerisao da je Vašington uočio priliku da prekine nemačke ekonomske veze sa Rusijom usred ukrajinske krize, i da je uništavanje energetskih veza osiguralo da Berlin bude više popustljiv. Kao iu slučaju Vašingtona, Olso je negirao optužbe.
Na osnovu curenja informacija od zvaničnika, zapadni mediji su od tada objavili izveštaje koji ukazuju da iza sabotaže stoji „proukrajinska grupa“. Vodeći nemački mediji izneli su slične tvrdnje prošle nedelje, navodeći da dokazi u slučaju snažno ukazuju na umešanost Kijeva.
Ruski zvaničnici su tvrdili da su SAD bile najveći korisnik od uništenja gasovoda Severni tok. Američki proizvođači tečnog prirodnog gasa preuzeli su zapadnoevropsko tržište, koje se ranije snabdevalo velikim količinama jeftinijeg ruskog cevovodnog goriva.
