Nakon menopauze, procenjuje se da 1 od 4 žene može razviti nepravilan srčani ritam – poznat kao atrijalna fibrilacija – tokom svog života, pri čemu su stresni životni događaji i nesanica glavni faktori koji doprinose, prema novom istraživanju objavljenom danas u Stroke.
Atrijalna fibrilacija može dovesti do krvnih ugrušaka, moždanog udara, srčane insuficijencije ili drugih kardiovaskularnih komplikacija. Pre svega pogađa starije odrasle osobe, a očekuje se da će više od 12 miliona ljudi u SAD razviti atrijalnu fibrilaciju do 2030. godine, prema Američkom udruženju za srce.
„U svojoj opštoj kardiološkoj praksi, vidim mnoge žene u postmenopauzi sa savršenim fizičkim zdravljem koje se bore sa lošim snom i negativnim psihološkim emocionalnim osećanjima ili iskustvom, za koje sada znamo da ih mogu izložiti riziku od razvoja atrijalne fibrilacije“, rekla je glavna autorka studije Suzan. Ks. Zhao, MD, kardiolog u Medicinskom centru Santa Clara Vallei u San Hozeu, Kalifornija. „Čvrsto verujem da pored starosti, genetskih i drugih faktora rizika povezanih sa zdravljem srca, psihosocijalni faktori predstavljaju deo koji nedostaje u slagalici nastanka atrijalne fibrilacije.“
Istraživači su pregledali podatke iz više od 83.000 upitnika žena starosti 50-79 godina iz Inicijative za zdravlje žena, velike američke studije. Učesnicima je postavljen niz pitanja u ključnim kategorijama: stresni životni događaji, njihov osećaj optimizma, društvena podrška i nesanica.
Pitanja o stresnim životnim događajima bavila su se temama kao što je gubitak voljene osobe; bolest; razvod; finansijski pritisak; i porodično, verbalno, fizičko ili seksualno zlostavljanje. Pitanja o navikama spavanja fokusirana su na to da li su učesnici imali problema sa zaspavanjem, buđenje nekoliko puta tokom noći i opšti kvalitet sna, na primer. Pitanja o stavovima učesnika o životu i socijalnoj podršci odnosila su se na to da razgovaraju sa prijateljima tokom i o teškim ili stresnim situacijama; osećaj optimizma kao što je verovanje da su dobre stvari na horizontu; i pomoć u svakodnevnim poslovima.
Tokom otprilike decenije praćenja, studija je otkrila:
„Veza srca i mozga je odavno uspostavljena u mnogim uslovima“, rekao je Džao. „Atrijska fibrilacija je bolest sistema električne provodljivosti i sklona je hormonskim promenama koje proističu iz stresa i lošeg sna. Ovi uobičajeni putevi verovatno podupiru vezu između stresa i nesanice sa atrijalnom fibrilacijom.“
Istraživači su primetili da su stresni životni događaji, loš san i osećanja, kao što su depresija, anksioznost ili osećaj preplavljenosti nečijim okolnostima, često međusobno povezani. Teško je znati da li se ovi faktori postepeno akumuliraju tokom godina kako bi povećali rizik od atrijalne fibrilacije kako žene stare.
Hronični stres nije dosledno povezan sa atrijalnom fibrilacijom, a istraživači primećuju da je ograničenje njihove studije to što se oslanjalo na upitnike pacijenata koji su korišćeni na početku studije. Stresni životni događaji, međutim, iako značajni i traumatični, možda neće biti dugotrajni, napominje Zhao. Dalja istraživanja su potrebna da bi se potvrdila ova povezanost i procenilo da li prilagođene intervencije za ublažavanje stresa mogu da modifikuju rizik od atrijalne fibrilacije.
