Među negativnim uticajima ekstremnih vremenskih pojava širom sveta je jedan na koji većina ljudi možda i ne pomisli: povećanje dečjih brakova.
Istraživači sa Državnog univerziteta u Ohaju sproveli su sistematski pregled 20 studija koje povezuju suše, poplave i druge ekstremne vremenske prilike sa povećanjem broja dece, ranih i prisilnih brakova u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
Sve u svemu, studije pružaju ubedljive dokaze o problemu, rekla je Fiona Doherti, vodeći autor studije i doktorant socijalnog rada u državi Ohajo.
Nije da ekstremni vremenski uslovi direktno utiču na dečje brakove, rekao je Doherti.
„One katastrofe pogoršavaju postojeće probleme rodne nejednakosti i siromaštva koji dovode porodice do dečjih brakova kao mehanizma suočavanja“, rekla je ona.
Studija je nedavno objavljena u časopisu International Social Vork.
Globalno, svaka peta devojka je udata pre 18. godine, a u zemljama sa nižim i srednjim prihodima taj broj se penje na 40%.
Ti brojevi mogu rasti kako klimatske promjene povećavaju učestalost ekstremnih vremenskih događaja širom svijeta, rekla je koautorka studije Smitha Rao, docentica socijalnog rada u državi Ohajo.
„Složenosti oko dečjih brakova i ekstremnih vremenskih uslova će se pogoršati usred klimatskih promena“, rekao je Rao.
Istraživači su ispitali 20 studija objavljenih između 1990. i 2022. godine koje su ispitivale kako su ekstremne vremenske prilike povezane sa brakovima koji uključuju decu, uglavnom devojčice, mlađe od 18 godina. Većina studija je rađena u zemljama sa niskim i srednjim prihodima u Aziji i Afrika, uključujući Bangladeš, Indiju, Pakistan, Keniju, Nepal i Vijetnam.
Suše i poplave su bile najčešće katastrofe, ali druge studije su razmatrale uticaj ciklona i visokih temperatura, između ostalih vremenskih prilika.
Studije su otkrile uticaje katastrofa na dečje brakove u različitim kontekstima, rekao je Doherti.
Jedna studija u Bangladešu otkrila je da je u godinama sa toplotnim talasima koji traju više od 30 dana, 50% veća verovatnoća da će se udati devojčice od 11 do 14 godina, a 30% veća verovatnoća za devojčice od 15 do 17 godina.
Glavni razlog je jednostavno ekonomija.
„Dečji brak se često posmatra kao strategija suočavanja sa smanjenjem ekonomske ranjivosti i nesigurnosti hrane sa kojima se porodica suočava zbog katastrofe“, rekao je Doherti.
Na primer, jedna studija je otkrila da su se ćerke rano udale u Bangladešu nakon ciklona Aila kako bi se smanjio ekonomski teret i teret hrane za domaćinstva.
Rani brakovi su takođe ponekad podsticani da bi se porodicama obezbedili potrebni radnici.
Kada je suša ugrozila izvore vode i stoku u Keniji, jedna studija je otkrila da su mlade neveste tražene da pomognu u povećanim zahtevima za radnom snagom, kao što je pešačenje na velike udaljenosti da bi pronašle hranu i vodu.
Utvrđeno je da su regionalni običaji kao što su cena neveste i miraz ključni faktori u vezi između dečjih brakova i ekstremnih vremenskih uslova.
U oblastima kao što su podsaharska Afrika i Vijetnam u kojima se praktikuje cena za neveste – mladoženjina porodica plaća porodici neveste – devojke su imale povećanu verovatnoću da budu prinuđene da se udaju tokom suše i perioda obilnih padavina, pokazale su studije.
Nasuprot tome, istraživanje je pokazalo da je u regionima poput Indije gde je miraz uobičajen – porodica neveste plaća mladoženjinoj porodici – ređe je da će se devojke udati tokom sušne godine, verovatno zato što porodica neveste nije mogla da priušti isplatu miraza.
Osim ekonomije, studije su pokazale razne talase efekata vremenskih nepogoda koje su dovele do većeg broja dečjih brakova, rekao je Rao.
Zajednice koje su bile raseljene zbog poplava, ciklona i drugih katastrofa često su završavale u kampovima gde su mlade devojke bile meta seksualnog uznemiravanja i nasilja.
„Porodice su ponekad odlučivale da udaju svoje ćerke u ovakvim situacijama kako bi ih zaštitile od uznemiravanja i seksualnog nasilja“, rekao je Rao.
Ali postojao je jedan ključni faktor koji je pomogao da se deca zaštite od prinude da se venčaju.
„Otkrili smo da obrazovanje igra značajnu ulogu u zaštiti devojčica“, rekla je Doherti.
Devojke koje su bile obrazovane su bile manje verovatno da će se rano udati, pokazalo je istraživanje. Pored toga, studije su pokazale da kako se obrazovanje roditelja povećava, manje je verovatno da će udati svoje ćerke.
Iako je obrazovanje jedan od načina da se pomogne u zaštiti od dečjih brakova, Doherti i Rao kažu da treba više da se uradi. Jedan očigledan izbor bi bili zakoni protiv dečjih brakova. Drugi faktor je pomoć porodicama sa ekonomskim poteškoćama koje često dovode do toga da udaju ćerke.
„Ali otkrili smo da je glavni pokretač dečjih brakova nejednakost polova“, rekla je Doherti. „Moramo pronaći načine da osnažimo žene i devojke u obrazovanju i finansijskoj kontroli koja će im omogućiti da same donose odluke.
Istraživači su primetili da su sve studije koje su analizirali rađene u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom — samo zato što nisu mogli da pronađu nijednu studiju rađenu u zemljama sa visokim dohotkom.
Ali vremenske katastrofe bi takođe mogle da povećaju broj dečjih brakova u zemljama sa visokim prihodima, uključujući Sjedinjene Države, rekli su oni.
„Potrebno nam je više istraživanja da bismo razumeli razlike i dodatne faktore koji mogu da utiču na vezu između ekstremnih vremenskih prilika i dečjih brakova u drugim delovima sveta, uključujući zemlje sa visokim prihodima“, rekao je Rao.
