Da bi se smanjio rizik od komplikacija, važno je izmeriti antitela kod osoba koje razviju dijabetes u odraslom dobu, uz istovremeno razmatranje nivoa ovih antitela.
U nedavno objavljenoj studiji u Diabetes Care, istraživači Instituta za medicinu životne sredine (IMM), Karolinska institut, zajedno sa istraživačima sa Univerziteta u Lundu i Helsinkiju, pokazuju da pojedinci sa latentnim autoimunim dijabetesom kod odraslih (LADA) imaju jednako visok rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti kod osoba sa dijabetesom tipa 2, ali veći rizik od razvoja retinopatije (bolesti mrežnjače) i lošije kontrole glukoze. Mnogima takođe nedostaje adekvatan tretman.
LADA je čest, ali relativno nepoznat oblik dijabetesa. Slično dijabetesu tipa 1, to je autoimuna bolest koju karakterišu antitela protiv ćelija koje proizvode insulin. Razvija se u odraslom dobu, a autoimuni proces napreduje sporije nego kod dijabetesa tipa 1.
LADA takođe deli karakteristike sa dijabetesom tipa 2, što znači da oboleli rizikuju da dobiju pogrešnu dijagnozu ako se antitela ne mere. Netačna dijagnoza može dovesti do neadekvatnog lečenja. Prethodne studije sugerišu da između 5% i 10% svih pojedinaca kojima je prvobitno dijagnostikovan dijabetes tipa 2 zapravo ima LADA.
„Naši rezultati naglašavaju važnost pravilnog dijagnosticiranja LADA-e i pažljivog praćenja kontrole glukoze kod ovih osoba, tako da se tretman može intenzivirati ako je potrebno, čime se smanjuje rizik od komplikacija“, kaže Iukia Vei, student doktorskih nauka i Sofia Carlsson , viši predavač, IMM.
Prema studiji, LADA je bila okarakterisana manje metaboličkih faktora rizika od dijabetesa tipa 2, kao što su visok krvni pritisak i visoki lipidi u krvi. Međutim, manji procenat pojedinaca sa LADA je postigao dobru kontrolu glukoze. Nedostatak kontrole glukoze bio je najočitiji kod LADA pacijenata sa visokim nivoom antitela GADA (antitelo dekarboksilaze glutaminske kiseline). Značajan deo osoba sa LADA-om nije imao nikakav tretman za snižavanje glukoze.
Rezultati nove studije zasnovani su na studiji ESTRID, gde su istraživači pratili preko 4.000 osoba sa dijabetesom (uključujući 550 sa LADA-om) do 12 godina nakon dijagnoze. Prema istraživačima, to je do sada najsveobuhvatnija studija o riziku od komplikacija kod LADA.