Naučnici u Montrealu su identifikovali ključni mehanizam uključen u rast nervnih ćelija koje su ključne za posredovanje binokularnog vida, što omogućava ljudima da vide svet u tri dimenzije.
Rad je vodio profesor medicine na Univerzitetu u Montrealu Michel Caiouette u istraživačkoj jedinici za ćelijsku neurobiologiju Montrealskog instituta za klinička istraživanja. Objavljeno je ovog meseca u Cell Reports.
Da bismo videli svet u 3D, naše oči gledaju u objekat iz dva različita dela mrežnjače, tankog sloja tkiva na zadnjem delu oka koje transformiše svetlost u biološke signale. Preklapanje između ova dva vidna polja nam omogućava da odredimo dubinu, udaljenost i brzinu objekta i donesemo brze, ponekad spasonosne odluke. Od ključnog značaja za ovaj proces je pravilan rast nerava od oka do mozga.
Kada ove nervne ćelije — koje se nazivaju retinalne ganglijske ćelije — pošalju projekcije u mozak preko optičkog nerva, one ili ostaju na istoj strani ili prelaze na drugu polovinu mozga. Ravnoteža ovih projekcija nam omogućava da vidimo svet u 3D, ali do sada je ostalo slabo shvaćeno kako se to tačno kontroliše.
Rad Kajueta i njegovih kolega označava važan napredak ka rešavanju ove misterije.
U svojoj studiji, naučnici su identifikovali gen koji se zove Pou3f1.
Deluje kao glavni regulator koji kontroliše ekspresiju desetina drugih gena, koji zajedno generišu puna uputstva kako bi se osiguralo da ćelije ganglija retine šalju projekcije koje prelaze na suprotnu hemisferu mozga.
Istraživači su pokazali da je ekspresija Pou3f1 u matičnim ćelijama mrežnjače dovoljna da ih primora da postanu retinalne ganglijske ćelije koje šalju projekcije na optički nerv.
„Naš rad identifikuje Pou3f1 kao kritičan regulator procesa koji leže u osnovi binokularnog vida kod sisara i kao potencijalnog kandidata za regeneraciju i popravku vizuelnog sistema“, rekao je Tomas Braun, doktorant u Caiouetteovoj laboratoriji i prvi autor studije sa bivši student Mišel Friz.
„Nervi su putevi za informacije, a ako ne mogu da pošalju informacije u odgovarajuće područje u mozgu, onda to dovodi do ozbiljnih problema, kao što je primećeno kod slepih očnih bolesti kao što je glaukom“, dodala je Christine Jolicoeur, viši istraživač u timu i koautor studije.
„Naš rad pomaže da se razume kako se konstruiše mapa vizuelnih informacija i baca svetlo na to kako nervi stižu do pravog dela mozga, što je suštinska informacija za razvoj regenerativnih pristupa za različite neurodegenerativne bolesti“, zaključio je Kajuet.
