U malom delu centralne kontrolne sobe nuklearne elektrane Fukušima Daiiči, prekidač za prenos tretirane vode je uključen. Grafikon na kompjuterskom monitoru u blizini pokazuje stabilan pad nivoa vode kako se tretirana radioaktivna otpadna voda razblažuje i ispušta u Tihi okean.
U priobalnom delu fabrike rade dve pumpe za morsku vodu, koje izbacuju bujice morske vode kroz nebeskoplave cevi u veliki kolektor gde se prečišćena voda, koja silazi kroz mnogo tanju crnu cev iz rezervoara na vrhu brda, razblažuje stotine puta pre puštanja na slobodu.
Zvuk tretirane i razblažene radioaktivne vode koja teče u podzemni sekundarni bazen čuo se ispod zemlje dok su mediji, uključujući The Associated Press, obišli postrojenje na severoistoku Japana po prvi put od početka ispuštanja vode.
„Najbolji način da se eliminiše kontaminirana voda je uklanjanje ostataka otopljenog goriva“, rekao je portparol Tokio Electric Pover Compani Holdings Kenichi Takahara, koji je pratio nedeljnu medijsku turneju za strane medije.
Ali Takahara je rekao da nedostatak informacija iz nuklearnih reaktora čini planiranje i razvoj neophodne robotske tehnologije i postrojenja za uklanjanje rastopljenog goriva izuzetno teškim.
„Uklanjanje otopljenog goriva nije kao da ga možemo tek tako izvaditi i završiti“, rekao je on.
Predviđeno višedecenijsko puštanje prečišćene vode naišlo je na snažno protivljenje ribarskih grupa i kritikovano od strane susednih zemalja. Kina je kao odgovor odmah zabranila uvoz morskih plodova iz Japana. U Seulu, hiljade Južnokorejaca okupilo se tokom vikenda da osudi oslobađanje, zahtevajući od Japana da ga zadrži u tenkovima.
Japansko ministarstvo spoljnih poslova u nedelju je izdalo savet japanskim građanima da budu oprezni dok su u Kini. Rečeno je da je čin uznemiravanja, uključujući masovne telefonske pozive, bio usmeren na japansku ambasadu, konzulat i japanske škole u Kini, i pozvalo Japance u Kini da se drže dalje od tih mesta i protesta zbog puštanja vode, i da ne pričaju glasno. na japanskom da izbegne pažnju.
Upravljanje stalno rastućom količinom radioaktivne otpadne vode koja se nalazi u više od 1.000 rezervoara predstavljalo je bezbednosni rizik i teret otkako je postrojenje uništeno u ogromnom zemljotresu i cunamiju 11. marta 2011. Rezervoari su već napunjeni do 98% Kapacitet od 1,37 miliona tona.
Puštanje vode u more je prekretnica za razgradnju elektrane, za koju se očekuje da će trajati decenijama. Ali to je samo početak izazova koji su pred nama, kao što je uklanjanje smrtonosno radioaktivnih ostataka rastopljenog goriva koji ostaju u tri oštećena reaktora, zastrašujući zadatak ako se ikada i ostvari.
Operater elektrane, Tokio Electric Pover Compani Holdings, počeo je da pušta prvu seriju od 7.800 tona iz 10 rezervoara grupe B, među najmanje radioaktivnom vodom u elektrani.
Kažu da se voda tretira i razblažuje do nivoa koji je bezbedniji od međunarodnih standarda, a do sada, testiranjem od strane TEPCO-a i vladinih agencija nije pronađena detektiva radioaktivnost u morskoj vodi i uzorcima ribe uzetim nakon puštanja.
Japanska vlada i TEPCO kažu da je puštanje vode neizbežan korak u povlačenju postrojenja iz pogona.
Pošto su zemljotres i cunami uništili sisteme za hlađenje elektrane i izazvali topljenje tri reaktora, visoko kontaminirana rashladna voda primenjena na oštećene reaktore kontinuirano je curila u podrume zgrada i mešala se sa podzemnom vodom. Deo vode se reciklira za hlađenje nuklearnog goriva, dok se ostatak skladišti u rezervoarima.
Puštanje je počelo dnevnim tempom od 460 tona i odvija se sporo. TEPCO planira da pusti 31.200 tona prečišćene vode do kraja marta 2024. godine, čime bi se ispraznilo samo 10 rezervoara jer će lokacija nastaviti da proizvodi radioaktivnu vodu.
Tempo će se kasnije ubrzati i oko 1/3 rezervoara će biti uklonjeno u narednih 10 godina, čime će se osloboditi prostor za razgradnju postrojenja, rekao je izvršni direktor TEPCO-a Junichi Macumoto, koji je zadužen za ispuštanje prečišćene vode. Voda će se puštati tokom 30 godina, ali sve dok otopljeno gorivo ostaje u reaktorima, potrebna mu je rashladna voda prema sadašnjoj perspektivi.
U reaktorima je ostalo oko 880 tona radioaktivnog rastopljenog nuklearnog goriva. Robotske sonde su dale neke informacije, ali status otopljenog otpada ostaje uglavnom nepoznat, a količina bi mogla biti još veća, kaže Takahara, portparol TEPCO-a.
Probno uklanjanje rastopljenog otpada pomoću ogromne robotske ruke na daljinsko upravljanje trebalo bi da počne u Jedinici 2 kasnije ove godine, iako će to biti veoma mala količina, rekao je Takahara.
Uklanjanje istrošenog goriva iz rashladnog bazena reaktora bloka 1 trebalo bi da počne 2027. Vrh reaktora je još uvek prekriven krhotinama od eksplozije pre 12 godina i treba ga očistiti nakon postavljanja zaštitnog poklopca da sadrži radioaktivnu prašinu.
Unutar najteže pogođene jedinice 1, većina njegovog jezgra reaktora se istopila i pala na dno primarne komore za zadržavanje i verovatno dalje u betonski podrum. Robotska sonda poslata u primarnu komoru jedinice 1 otkrila je da je njeno postolje – glavna noseća struktura direktno ispod jezgra – u velikoj meri oštećeno.
Većina njegovog debelog betonskog eksterijera je nedostajala, što je otkrilo unutrašnju čeličnu armaturu, što je navelo regulatore da zatraže od TEPCO-a da izvrši procenu rizika.
Vlada se držala svog početnog cilja od 30 do 40 godina za završetak razgradnje, bez definisanja šta to znači. Požurivanje sa rasporedom moglo bi da izazove veću izloženost zračenju radnika i veću štetu po životnu sredinu. Neki stručnjaci kažu da bi bilo nemoguće ukloniti sve ostatke otopljenog goriva do 2051. godine i da bi bilo potrebno 50-100 godina, ako se to uopšte postigne.
