Upozoreni smo da će se naša planeta promeniti na nezamislive načine ako uskoro ne reagujemo, a nova istraživanja pokazuju da je skoro 50 procenata 15-84-godišnjaka već doživelo značajne promene.
Videvši šta je pred nama, klimatski naučnici su se trudili da nam pokažu kako će se klimatske promene intenzivirati tako da će današnja omladina snositi najveći teret klimatskih uticaja u godinama koje dolaze.
Ipak, širom sveta, ljudi su već svedoci ekstremnih i smrtonosnih vremenskih događaja podstaknutih porastom temperatura koje su se nekada činile nedokučivim.
Dakle, koliko su klimatskih promena ljudi već iskusili tokom svog života? A ko je do sada preživeo najviše zagrevanja?
To su pitanja na koja su Endrju King, klimatski naučnik koji proučava ekstremne događaje na Univerzitetu u Melburnu u Australiji, i njegove kolege pokušali da odgovore u novoj studiji.
U lokalnim temperaturnim zapisima, tražili su jasan signal klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom koji proizlaze iz pozadinske buke promenljivih vremenskih obrazaca.
Kao što pokazuju prethodna istraživanja, signali zagrevanja izazvanog ljudima pojavili su se ranije i jači u tropima, dok su svetski okeani i polarni regioni apsorbovali veliki deo toplote.
King i kolege su želeli da dodaju te analize ispitivanjem iskustava ljudi o lokalnim promenama temperature do 2021. i izračunavanjem tih promena u vremenskom okviru koji svako može da razume: njihov životni vek.
„Važno je da razumemo iskustvo ljudi sa klimatskim promenama na lokalnom nivou da bismo videli na koga najviše utiču promene koje čovečanstvo emisija gasova staklene bašte izaziva na planeti“, rekao je King za ScienceAlert.
Da bi izbegli pristrasnost sećanja, istraživači su izračunali fizičko zagrevanje koje su ljudi iskusili u svojoj lokalnoj oblasti, a ne šire promene koje su možda primetili.
Oni su takođe kvantifikovali samo lokalno zagrevanje, a ne uticaje produženih toplotnih talasa, porasta nivoa mora, oluja, suša i požara – iako bi to moglo biti fokus budućeg rada, kaže King.
„Ovo je prva analiza koja pokušava da proceni pojavu lokalnih signala klimatskih promena koje doživljava stanovništvo sveta, mlado i staro, bogato i siromašno“, pišu King i njegove kolege u svom radu.
Lokalne godišnje temperature su se toliko promenile za globalnu populaciju da je analiza pokazala da skoro polovina svetskih 15-84-godišnjaka sada doživljava „nepoznatu“ klimu koja se značajno razlikuje od one kada su rođeni.
Skoro 90 odsto je iskusilo temperaturne promene koje se izjednačavaju sa „neobičnom“ klimom.
„Moramo da uradimo više da bismo videli da li to takođe znači da su doživeli jače promene u ekstremima kao što su toplotni talasi i da bismo bolje razumeli da li su najgori uticaji u skladu sa najvećim klimatskim promenama“, rekao je King za ScienceAlert.
Što se tiče starosnih grupa, analiza je otkrila da su ljudi srednjih godina između 40 i 60 godina, posebno oni koji žive oko ekvatora, iskusili najjasniji signal zagrevanja, akumuliran tokom svog života.
Signal u starijim starosnim grupama je razvodnjen njihovim ranim životnim godinama relativne stabilnosti klime, dok iskustvo zagrevanja kod mlađih ljudi uveliko varira u zavisnosti od toga gde žive.
Oni koji žive u tropskim oblastima su, zabrinjavajuće, podneli približno istu količinu zagrevanja tokom svog mnogo kraćeg života kao starije, bogatije populacije.
„Bilo je zaista izvanredno otkriti da čak i sa mnogo mlađom populacijom u tropskim regionima sa niskim prihodima, tipično iskustvo zagrevanja je, u proseku, slično iskustvu bogatijih regiona sa mnogo starijim stanovništvom“, rekao je King.
Dok su neki od nas živeli na ovoj planeti duže od drugih, poenta studije nije da upire prstom, već da pokaže koliko se brzo klima na Zemlji sada menja. Ali znamo da možemo stabilizovati klimu ako smanjimo emisije.
„Imperativ je da se preduzmu značajne klimatske mere kako bi se izbeglo da lokalna klima postane neprepoznatljiva tokom ljudskog života“, zaključuju istraživači.
