Mediji koji izveštavaju o toplotnim talasima koji su zahvatili severnu hemisferu bili su nedvosmisleni: istovremeno rekordna toplota je „pomerila granice ljudskog opstanka“.
Što je još alarmantnije, „UK može postati previše vruće da bi izdržalo u roku od tri decenije“, što bi sigurno zabrinulo 97% čovečanstva koje živi na mestima sa toplijim letima od UK.
Dobre vesti: Britanci neće morati da se sele u Švedsku do 2050. Loše vesti: smrtonosna vrućina je već stigla, pogoršava se i uskoro može postati mnogo veći problem nego što je sada u skoro svakom delu sveta .
Vrućina je tihi ubica koja je odgovorna za više smrtnih slučajeva od bilo koje druge prirodne katastrofe: nekoliko ozbiljnih evropskih toplotnih talasa poslednjih decenija, uključujući prošlo leto, odnelo je desetine hiljada viška smrtnih slučajeva.
Broj smrtnih slučajeva u zemljama u razvoju nije pravilno izbrojan i verovatno je mnogo veći.
Ali gore dolazi i moramo se pripremiti za to.
Prosečna površinska temperatura na Zemlji je sada na najvišem nivou od kada su započeli zapisi i verovatno pre poslednjeg ledenog doba.
Nedavni toplotni talasi pokazuju jasne otiske globalnog zagrevanja, više nego bilo koji drugi uticaj klimatskih promena kao što su poplave ili suša. A globalno zagrevanje će se nastaviti barem dok ne dostignemo neto nulu.
Postoji osnovno ograničenje sposobnosti tela da se nosi sa sobom: to je fiksna stativa.
Istraživanje iz 2010. pokazalo je da bi temperatura „mokrog termometra“ od 35° Celzijusa ili više onemogućila ljudima da iscrpe metaboličku toplotu, zbog naše fiksne telesne temperature u jezgru.
Predložio je da je ovo efektivna granica preživljavanja.
Temperatura vlažnog termometra meri sposobnost hlađenja isparavanjem; jednaka je normalnoj temperaturi ako je relativna vlažnost 100 procenata, a inače je niža. 35C je ekstremno—na većini mesta na Zemlji nikada ne iskuse vlažne sijalice iznad 30°C.
Ali dovoljno globalnog zagrevanja moglo bi da pomeri toplotne talase u mnogim oblastima preko 35°C. Ovo je poništilo široko rasprostranjenu pretpostavku u to vreme da se ljudi mogu prilagoditi bilo kojoj količini povećane toplote, odnosno da će se stativi pomerati. Ova stativa neće.
Meteorolozi i klimatolozi koriste temperaturu vlažnog termometra za kvantifikaciju toplotnog stresa. To je kombinacija toplote i vlage: visoka mokra sijalica može da se javi na vlažnim mestima na nižim temperaturama, kao i na suvim mestima na ekstremno visokim temperaturama.
Nove studije počinju da crtaju put do 35°C.
Jedna studija u SAD prošle godine otkrila je da su mladi, zdravi subjekti izloženi veoma vrućim uslovima počeli da ulaze u hipertermiju (nemogućnost regulisanja unutrašnje telesne temperature) znatno ispod 35°C vlažnog termometra, bliže 32°C ili manje.
Ovo je važan podsetnik da je 35° C bila teoretska gornja granica, a ne praktična.
S druge strane, nesumnjivo bi pronašli veću toleranciju da su uradili studiju u Indiji ili Brazilu, jer se fiziologija vremenom prilagođava toploti (do određene tačke).
UK ima dug put pre nego što dostigne 32°C i moglo bi da se aklimatizuje neko vreme. Temperature po vlažnom termometru iznad 32°C javljaju se vrlo retko danas u obalnim oblastima Bliskog istoka i za veoma kratke periode, ali će se postepeno širiti kako se zagrevanje nastavi.
Vrućina će nas naterati da promenimo način na koji živimo, na primer, prebacimo letnje aktivnosti na otvorenom u noć ili ih jednostavno eliminišemo.
Ozbiljne vrućine možda već odbijaju ljude da putuju u Evropu ili na druge lokacije tokom leta.
Istraživači sa Univerziteta u Sidneju razvijaju sistem upozorenja na toplotu i sprovode studije izloženosti slične onima u SAD. Izgleda da ćemo uskoro imati jasniju sliku o direktnim efektima jake toplote na fiziologiju.
Ostaje izazov izmeriti ili predvideti ukupne troškove ekstremne toplote za zajednicu u smislu zdravlja, rada i kvaliteta života.
Da bi to uradili, istraživači klime i zdravlja treba da razviju modele koji uzimaju u obzir ljudsko ponašanje i adaptaciju zajedno sa informacijama o fiziologiji, vremenu i klimi. Takođe moramo da razumemo šta će se desiti sa prirodom i potražiti načine da zaštitimo divlje životinje.
Iznad svega, potrebno je da dostignemo neto nultu emisiju ugljenika što je pre moguće da zaustavimo kontinuirani porast toplote.
