Globalno zagrevanje dovodi lišće tropskih krošnji blizu temperatura gde više ne mogu da transformišu sunčevu svetlost i CO 2 u energiju, preti potpunim kolapsom ako termometar nastavi da se penje, pokazalo je istraživanje od četvrtka.
Mali procenat gornjih listova krošnje je već prešao taj prag, dostižući tako visoke temperature – iznad 47 stepeni Celzijusa – da sprečavaju fotosintezu, objavila je studija objavljena u Nature.
Trenutno, neki listovi prelaze takve kritične temperature samo 0,01 odsto vremena, ali uticaji bi se mogli brzo povećati jer se listovi zagrevaju brže od vazduha, rekli su istraživači.
„Zagrevate vazduh za dva do tri stepena, a stvarna gornja temperatura ovih listova raste za osam stepeni“, rekao je novinarima glavni autor Kristofer Dauti sa Univerziteta Severna Arizona.
Ako se prosečna površinska temperatura tropske šume zagreje za 4C iznad trenutnih nivoa – što se široko smatra najgorim scenarijem – „predviđamo moguću potpunu smrt listova“, rekao je on.
Novo istraživanje sugeriše da bi smrt listova mogla postati novi faktor u predviđenoj „prelomnoj tački“ u kojoj tropske šume prelaze zbog klimatskih promena i krčenja šuma u pejzaže nalik savanama.
Ako se temperature vazduha nesmanjeno povećavaju za 0,03 C godišnje, predviđa studija, masovna smrtnost među krošnjama mogla bi se desiti za nešto više od jednog veka.
Dauti i njegov tim koristili su podatke sa NASA ECOSTRESS satelita – dizajniranog za merenje temperature biljaka – potvrđene posmatranjima sa zemlje, delimično zasnovanim na senzorima pričvršćenim za pojedinačne listove.
Naučnici su upozorili kako bi visoke temperature listova mogle uticati na šumu u cjelini.
„Verovali ili ne, ne znamo mnogo o tome zašto drveće umire“, rekao je koautor Gregori Goldsmit sa Univerziteta Čepmen.
Nije potreban naučnik da zna da kada drvo izgubi svoje korenje ono umire, rekao je on.
Ali interakcije i povratne informacije između toplote i suše – i vode i temperature – na opšte zdravlje drveta nisu tako jasne.
Potpuna smrt lišća ne mora nužno značiti potpunu smrt stabla.
Kritična temperatura na kojoj listovi postaju smeđi i umiru takođe se može razlikovati od vrste, u zavisnosti od veličine i debljine njihovih listova i širine njihove krošnje.
Ali već postoje zabrinjavajući znaci. U Amazonu, gde su temperature više nego u drugim tropskim šumama, stopa odumiranja drveća se povećala poslednjih decenija.
„Amazon trenutno ima veći nivo smrtnosti od Centralne Afrike i to bi verovatno moglo biti zbog visokih temperatura koje smo tamo videli“, rekao je Dauti.
Takođe se pokazalo da povećana fragmentacija šuma usled krčenja šuma čini preostale šumske površine toplijim.
Tropski biomi sadrže 45 procenata Zemljinih šuma i igraju veliku ulogu u apsorbovanju zagađenja ugljenikom izazvanog ljudima.
Oni takođe sadrže polovinu ili više svetskog biljnog biodiverziteta, sa najmanje 40.000 različitih vrsta drveća, prema Međuvladinom panelu za klimatske promene (IPCC).
Činjenica da se nekoliko listova pregreva na trenutnim temperaturama je „kanarinac u rudniku uglja“, rekao je stariji autor Džošua Fišer sa Univerziteta Čepmen.
„Želite da budete u mogućnosti da otkrijete da se nešto dešava pre nego što postane široko rasprostranjeno“, rekao je on.
„Činjenica da to sada možemo da uradimo nam daje tu mogućnost da zapravo nešto uradimo kao kolektivno društvo.
Naučnici koji nisu uključeni u studiju rekli su da bi ona trebalo da posluži kao upozorenje da sposobnost prirode da se prilagodi klimatskim promenama ima ograničenja.
„Istina je da drveće i druge vrste vegetacije mogu da upijaju emisije i obezbede hlađenje“, komentariše Lesli Mabon, predavač ekoloških sistema na Otvorenom univerzitetu.
„Međutim, ova studija ilustruje da bez usklađene akcije ljudi da smanje emisije i ograniče globalno zagrevanje istovremeno sa zaštitom i unapređenjem prirode, neke funkcije prirode mogu početi da se kvare na višim temperaturama.“