Naučnici sa Univerziteta Stanford dizajnirali su novu boju koja bi mogla da pomogne u smanjenju naše sve veće zavisnosti od klima uređaja i grejača.
Dolazi u nizu boja i ako se pravilno koristi, može ozbiljno smanjiti račune za struju i emisije.
Boja je sposobna da reflektuje do 80 procenata srednje infracrvene svetlosti od Sunca, što je 10 puta više refleksije od konvencionalnih obojenih boja.
Srednje infracrveno svetlo se obično apsorbuje kao toplota na građevinskim površinama. Kada se koristi na spoljašnjoj strani zgrade, boja zadržava toplotu, a može se koristiti i iznutra da zadrži toplotu.
Kao takva, programeri boje kažu da ona pruža „rešenje za uštedu energije tokom cele godine“ koje se može koristiti u različitim klimatskim uslovima.
Kada je testirana u veštački toplim uslovima, boja je smanjila količinu energije potrebnu za hlađenje zatvorenog prostora za skoro 21 odsto. Testiran u veštački hladnim uslovima, smanjio je energiju potrebnu za zagrevanje prostora za 36 odsto.
U celoj zgradi, istraživači procenjuju da bi boja mogla da uštedi 7,4 odsto energije potrebne za grejanje, ventilaciju ili hlađenje stambene zgrade srednje spratnosti.
To nije mala količina, posebno ako se ima u vidu da zgrade u SAD doprinose oko 40 odsto ukupne potrošnje energije u zemlji, a mnogo toga je za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju.
Širom sveta, temperaturni ekstremi postaju sve ozbiljniji i češći sa klimatskim promenama, a u mnogim slučajevima, klima uređaji ostaju naš način broj jedan da pobedimo vrućinu.
Do 2050. godine, prema nekim procenama, klima uređaji će se naći u dve trećine domaćinstava u svetu. Iako ovi uređaji nesumnjivo mogu da spasu živote, oni nisu najjeftiniji ili najzeleniji način za hlađenje zgrada, doprinoseći emisiji ugljenika i zagađenju vazduha i posledično ugrožavajući živote.
Druge boje i glazure pomažu u reflektovanju srednjeg infracrvenog svetla, ali ova nova verzija sa Stanforda nije samo bela ili srebrna. Njegove različite boje uključuju belu, plavu, crvenu, žutu, zelenu, narandžastu, ljubičastu i tamno sivu.
Ova duga je moguća jer nova boja ima dva sloja koji se nanose u nizu. Prvi je reflektujući donji sloj, koji sadrži srebrne aluminijumske ljuspice. Drugi je infracrveni providni gornji sloj koji sadrži šarene neorganske nanočestice.
Ovaj dvoslojni dizajn je kreiran ranije da reflektuje druge talasne dužine infracrvene svetlosti, tako da nije potpuno jedinstven, iako izgleda prilično efikasan.
„Svestranost boje“, pišu autori, „zajedno sa njenom primenljivošću na različite površine različitih oblika i materijala, čini boje izuzetno korisnim u nizu scenarija“.
Kada se koristi na spoljašnjoj strani zgrade, infracrvena svetlost od Sunca prolazi kroz gornji sloj boje i odbija se od donjeg sloja nalik na ogledalo. Na ovaj način zgrada ne apsorbuje toplotu od Sunca.
Još bolje, oba ova sloja su vodoodbojna i rade u vlažnim i vrućim okruženjima.
„I za grejanje i za klimatizaciju moramo globalno da smanjimo energiju i emisije da bismo ispunili naše ciljeve nulte emisije“, kaže naučnik o materijalima Ji Cui sa Stanforda.
„Kako smanjiti razmenu toplote između ljudskih životnih i radnih prostora i njihovog okruženja dobija se sve više pažnje, a traže se novi materijali za poboljšanu izolaciju – poput filmova niske emisije za prozore.
Tim nastavlja da usavršava svoju tehnologiju i nada se komercijalizaciji boje u budućnosti.
Studija je objavljena u PNAS-u.
