Rizik od fatalnih toplotnih talasa naglo je porastao u poslednjih 20 godina. U budućnosti će tako ekstremne vremenske prilike biti sve učestalije i povećana smrtnost uzrokovana toplotom. Evropa će biti posebno pogođena, kako pokazuju istraživači ETH Ciriha.
Toplotni talasi kakve trenutno doživljavamo posebno su smrtonosni za starije, bolesne i siromašne. Toplotni talas iz 2003. godine, kada je temperatura u Evropi dostigla 47,5°C, bila je jedna od najgorih prirodnih katastrofa u poslednjih nekoliko decenija, koja je zahtevala od 45.000 do 70.000 žrtava u roku od nekoliko nedelja. Šume su gorele, usevi su uvenuli na poljima, a odeljenja hitne pomoći u gradovima bila su puna.
Globalno, troškovi su iznosili oko 13 milijardi američkih dolara. Ipak, javnost je i dalje manje svesna rizika od toplotnih talasa nego drugih ekstrema vezanih za klimu. Ovo je problem, kako ističe studija objavljena u časopisu Nature Communications. Toplotni talasi poput onog koji smo videli 2003. mogli bi da postanu nova norma u narednim godinama.
Istraživači sa Instituta za ekološke odluke u ETH Cirihu sarađivali su sa međunarodnom grupom epidemiologa na studiji. Od 2013. godine sistematski prikupljaju podatke o dnevnoj prekomernoj smrtnosti od toplote za 748 gradova i zajednica u 47 zemalja Evrope, jugoistočne Azije, Latinske Amerike, SAD i Kanade.
Istraživači su koristili ovaj skup podataka da izračunaju odnos između prosečne dnevne temperature i mortaliteta za svih 748 lokacija. Iz ovoga su mogli da utvrde idealnu temperaturu svake lokacije, gde je višak smrtnosti najniži. U Bangkoku, na primer, ova vrednost je 30°C, u Sao Paulu 23°C, u Parizu 21°C i u Cirihu 18°C.
Svaki deseti stepen iznad ove idealne vrednosti povećava višak mortaliteta. „Nije sve toplote iste“, objašnjava Samjuel Luti, vodeći autor studije i doktorant kod Dejvida Breša, profesora za vremenske i klimatske rizike. „Ista temperatura ima potpuno drugačiji uticaj na prekomernu smrtnost uzrokovanu toplotom u populaciji Atine i Ciriha.
To zavisi ne samo od temperature, već i od fiziologije (aklimatizacije), ponašanja (duge sieste usred dana), urbanističkog planiranja (zelene površine naspram betona), demografske strukture stanovništva i lokalnog zdravstvenog sistema. .
Koristeći ovu idealnu vrednost, istraživači su izračunali kako će se razviti višak mortaliteta sa prosečnim povećanjem globalne temperature od 0,7° (vrednost iz 2000.), 1,2° (vrednost iz 2020.), 1,5° i 2°. Koristili su pet posebno moćnih klimatskih modela, poznatih kao SMILE (veliki ansambli sa jednim modelom u početnim uslovima).
„Isti model smo izvodili do 84 puta, sa malo drugačijim vremenskim uslovima u svakoj rundi. To nam je dalo mnoštvo mogućih vremenskih sistema koji će se verovatno pojaviti ako postoji određena količina CO 2 u atmosferi“, objašnjava Luti. Istraživači su zatim uparili ove podatke sa epidemiološkim modelom da bi izračunali odgovarajuću smrtnost od toplote.
Prethodne projekcije mortaliteta od toplote uglavnom su bile zasnovane na proračunima koji su koristili jedan klimatski model u određenom vremenskom periodu. „Naš metod nam omogućava da mnogo efikasnije kvantifikujemo ekstreme u klimatskom sistemu i smanjimo neizvesnosti koje proizilaze iz idiosinkrazija određenih modela. Koristeći superkompjutere, Luthi je izračunao uticaj više od 7.000 godina fizički mogućih vremenskih pojava na smrtnost uzrokovanu toplotom. Odgovarajući skup podataka je veći od 1 terabajta.
Rezultati pokazuju da je rizik od toplotnih talasa sa visokim viškom mortaliteta već dramatično porastao u poslednjih 20 godina. „Višak mortaliteta vrelog leta poput 2003. se smatrao ekstremnim događajem koji se dešava jednom u veku. Sada očekujemo da će se to dogoditi svakih 10 do 20 godina“, kaže Luti, „ili, u svetu koji je 2° toplije, svake dve do pet godina na mnogim mestima.“
Brojke smrtnosti od toplote koje su se 2000. godine smatrale veoma malo verovatnim (jednom u 500 godina), pojaviće se 14 puta na svakih 100 godina u scenariju od 2°. Pod pretpostavkom da nema prilagođavanja na toplotu, verovatnoća smrtnosti tokom takvih ekstremnih toplotnih talasa će se povećati za faktor od 69.
Regioni koji su posebno izloženi riziku od eskalacije toplotnih talasa uključuju zalivsku i atlantsku obalu SAD, pacifičku obalu Latinske Amerike, Bliski istok, jugoistočnu Aziju i region Mediterana. Čak iu umerenim klimatskim scenarijima, toplo leto u ovim regionima može dovesti do toga da je 10% svih smrtnih slučajeva u zemlji povezano sa toplotom.
Pariz je posebno bio pogođen toplotnim talasom 2003. godine. Ta brojka je u to vreme bila 5% do 7%; to znači da je samo u francuskoj metropoli toplotni talas doveo do prerane smrti — od dehidracije, toplotnog udara i srčanog udara — oko 2.700 ljudi.
„Prema našim proračunima, do 15% smrtnih slučajeva u Parizu bi moglo biti povezano sa toplotom u budućnosti“, kaže Luti. Evropa je među žarišnim tačkama — posebno južna Evropa. Ovde su u igri dva faktora: temperature ovde rastu dvostruko brže od globalne srednje vrednosti, a stanovništvo je neproporcionalno starije.
„Rezultati su me uplašili“, kaže 30-godišnji klimatolog. „Dok sam radio na studiji, uvek sam pokušavao da pogledam iza brojki i vidim stvarne živote ljudi koji su pogođeni promenama. To je zabrinjavajuće.“ Posebno, kako ističe, jer su pretpostavke na kojima se zasniva modelovanje zapravo na konzervativnoj strani.
Studija pretpostavlja da je globalna prosečna temperatura na putu da poraste za maksimalno 1,5°C do 2°C, ali sa emisijama gasova staklene bašte na njihovim trenutnim nivoima, verovatnija je cifra od 2,6°C. A budući scenariji ne uzimaju u obzir projektovani rast stanovništva, migraciju u gradove i povećanje broja starijih ljudi — sve faktore koji će verovatno još više povećati smrtnost izazvanu toplotom. Studiji su takođe nedostajali epidemiološki podaci za Afriku i Indiju, oba regiona koja su jako pogođena klimatskom krizom i siromaštvom.
Kako istraživači navode, rezultati podvlače hitnost akcije. Kako bi se barem obuzdali rastući toplotni talasi, najvažniji korak je postepeno ukidanje fosilnih goriva što je brže moguće, tvrdi Luthi. Studija pokazuje da iako je rizik već visok na 1,5°, on je i dalje značajno niži nego na 2°. Međutim, društvo se takođe može delimično prilagoditi višim temperaturama kako bi smanjilo uticaj budućih toplotnih talasa. „Sada bi trebalo da pripremimo i upravljamo neizbežnim, izbegavajući neizbežno po svaku cenu“, preporučuje Luti.