Analize žrtava Pompeja rendgenskom fluorescencijom sugerišu da su umrle od gušenja

Analize žrtava Pompeja rendgenskom fluorescencijom sugerišu da su umrle od gušenja

Multiinstitucionalni tim arheologa, hemičara i naučnika iz oblasti životne sredine koji koriste prenosivu rendgensku fluorescenciju na žrtvama erupcije Pompeja 79. godine nove ere otkriva da su one verovatno umrle od gušenja. Grupa je objavila svoje rezultate u PLOS ONE.

Godine 79. nove ere, Vezuv je čuveno eruptirao, pokrivajući obližnji grad Pompeje iz rimskog doba pepelom, plovcem i drugim ostacima, ubivši hiljade ljudi koji su tamo živeli. Tokom mnogo godina, grad je iskopavan, otkrivajući njihove ostatke. Mnogi su, kako je primećeno, izgledalo kao da su umrli mirnom smrću. U ovom novom naporu, istraživači sugerišu da su takvi izgledi obmanjujući – oni veruju da su oni ljudi koji nisu poginuli od padavina ili povreda od opekotina verovatno umrli od gušenja. Tim je došao do ovog zaključka testirajući neke od žrtava pomoću rendgenske fluorescencije.

Mnogi stanovnici Pompeje bili su zatrpani vulkanskim materijalom koji je padao na njih. Vremenom, kako su se tela raspadala u pepelu koji se brzo očvršćava, nastala je praznina u prvobitnom obliku mrtvog tela. Tokom 1800-ih, nekoliko arheologa je dobilo ideju da popune praznine gipsom i nakon što se stvrdne, da uklone pepeo – koji je ostavio gipsane figure u obliku poput ljudi koji su umrli.

Prethodno nedestruktivno ispitivanje takvih odlivaka pokazalo je da su u njima sakrivene kosti mrtve osobe. Prethodno istraživanje je takođe sugerisalo da su interakcije između kostiju i gipsa verovatno dovele do kontaminacije, što otežava donošenje bilo kakvih zaključaka njihovim proučavanjem. U ovom novom naporu, istraživački tim je koristio novi pristup – prenosive rendgenske fluorescentne uređaje, od kojih je svaki dovoljno mali da se nosi do mesta gde su ležali gipsani zalivi i da ih testira.

Upoređujući slike rendgenske fluorescencije sa ostacima drugih preminulih ljudi iz različitih delova grada, tim je mogao da zaključi da su kosti unutar gipsa pripadale ljudima koji su umrli od gušenja – a ne od udaranja na smrt od strane stene. Takođe je isključena smrt usled toplote ili direktno od vatre.