Članovi Saveta bezbednosti UN – bez Kine i Rusije – osudili su „nemilosrdno nasilje“ i ubijanje civila u Mjanmaru i ponovo pozvali njegove vojne vladare da zaustave napade, oslobode svrgnutog lidera Aung San Su Ći i poštuju ljudske prava, piše AP.
Trinaest od 15 članova Saveta u sredu je podržalo zajedničku izjavu u kojoj se navodi da nije bilo „nedovoljnog napretka“ u primeni prve rezolucije Saveta bezbednosti o Mjanmaru koja je usvojena prošlog decembra. U tom glasanju 12-0, Kina i Rusija, koje imaju veze sa vojskom koja je preuzela vlast od izabrane civilne vlade Su Ći u februaru 2021, bile su uzdržane zajedno sa Indijom čiji je dvogodišnji mandat u Savetu završen.
Zamenik britanskog ambasadora u UN Džejms Kariuki pročitao je saopštenje, uz diplomate iz drugih zemalja, nakon što je savet na zatvorenom sastanku obavestio šef humanitarne organizacije UN Martin Grifits o svojoj nedavnoj poseti Mjanmaru i pomoćnik generalnog sekretara Kaled Khiari o naporima da se rešiti krizu.
U saopštenju se ponavljaju zahtevi iz rezolucije Saveta iz decembra 2022. koji još uvek zahtevaju implementaciju: hitno oslobađanje svih „proizvoljno pritvorenih” zatvorenika, uključujući svrgnutog lidera Su Ćija i predsednika Vin Miinta, obnavljanje demokratskih institucija, poštovanje ljudskih prava i „demokratske volje naroda ,” i podržavanje vladavine prava.
Takođe se poziva na punu implementaciju plana od strane 10-člane Asocijacije nacija jugoistočne Azije na koju su se mjanmarski vladari složili u aprilu 2021, ali su postigli mali napredak u ispunjavanju. To uključuje trenutni prekid nasilja, dijalog između svih strana uz posredovanje izaslanika ASEAN-a koji takođe treba da poseti Mjanmar i sastane se sa svim stranama. Izaslanici su posetili, ali im nije bilo dozvoljeno da se sastanu sa Su Ći.
13 članova saveta je reklo da su akcije vojske ostavile preko 18 miliona ljudi u Mjanmaru kojima je potrebna humanitarna pomoć – preko 15 miliona njih bez redovnog pristupa adekvatnoj hrani – a 2 miliona ljudi je raseljeno.
Članovi su takođe izrazili stalnu zabrinutost zbog teškog položaja skoro milion Rohinja muslimana koji su pobegli iz Mjanmara sa većinskim budistima nakon vojnog obračuna u severnoj državi Rakhajn 27. avgusta u Bangladeš i druge zemlje. Oni su pozvali Mjanmar „da se pozabavi osnovnim uzrocima krize i vrati prava Rohinja“. Gotovo svim Rohinjama je uskraćeno državljanstvo i njihovo kretanje je ograničeno.
Na sastanku saveta, diplomate su ovog meseca raspravljale o izveštaju nezavisnih istražitelja UN koji su rekli da mjanmarska vojska i pridružene milicije čine sve češće i drske ratne zločine.
Nezavisni istražni mehanizam za Mjanmar, koji je 2018. godine uspostavio Savet UN za ljudska prava sa sedištem u Ženevi, rekao je da je takođe pronašao snažne dokaze tokom godine koja se završila u junu o neselektivnom i neproporcionalnom gađanju civila bombama, masovnim pogubljenjima ljudi zatočenih tokom vojnih operacije i masovno paljenje civilnih kuća.
Nikolas Koumjian, šef istražne grupe, rekao je: „Naši dokazi ukazuju na dramatičan porast ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti u zemlji, sa široko rasprostranjenim i sistematskim napadima na civile, a mi gradimo spise predmeta koje mogu da koriste sudovi da pojedinačne počinioce smatra odgovornim“.
Američka ambasadorka Linda Tomas-Grinfild citirala je izveštaj grupe u izjavi u kojoj se kaže da „užasna zverstva režima moraju da prestanu“. Imajući u vidu „nepopustljivost vojske i kontinuirano kršenje ljudskih prava“, ona je rekla da Savet bezbednosti treba da preduzme mere nakon rezolucije iz prošlog decembra.
Ambasador Mjanmara, akreditovan od UN-a, Kjau Moe Tun, koji je predstavljao vladu Su Ći, pozvao je Savet da usvoji rezoluciju o zabrani isporuke oružja, avionskog goriva i finansijskih tokova vojsci.
„Narod Mjanmara zahteva uklanjanje vojske iz politike i uspostavljanje civilne, federalne, demokratske unije“, rekao je on.
