Nakon što je jul 2023. potvrđen kao najtopliji mesec za planetu Zemlju, nova studija je pokazala da su krošnje tropskih šuma u svetu možda bliže kritičnim pragovima visoke temperature nego što je ranije bilo poznato.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Nature, kombinuje podatke visoke rezolucije sa instrumenta za termalno snimanje na Međunarodnoj svemirskoj stanici i podatke eksperimenta zagrevanja in situ iz tropskih šuma širom sveta.
To po prvi put pokazuje da mali procenat tropskih listova već dostiže, a povremeno i prelazi, temperature na kojima više ne mogu da funkcionišu. Takođe sugeriše da kako se klimatske promene nastavljaju, čitave krošnje mogu umrijeti.
Studiju je sproveo međunarodni tim istraživača, uključujući dr. Sophie Fauset, vanrednog profesora kopnene ekologije na Univerzitetu u Plimutu.
Kažu da njihova otkrića imaju ozbiljne implikacije jer su tropske šume dom najvećeg dela svetske biodiverziteta i ključni su regulatori naše klime.
Za studiju, dr Fauset—koji je radio na proceni temperature listova od Velike Britanije do Brazila, Zapadne Afrike i Kine—prineo je podatke koji pokazuju da pojedinačni listovi mogu dostići i do 18°C iznad temperature vazduha u brazilskoj planinskoj šumi.
„Drveće je kritičan deo odgovora naše planete na klimatske promene, a tropske šume igraju ključnu ulogu u smeštaju raznolikosti vrsta i regulisanju klime planete. Ako su oštećena povećanjem temperatura, gubimo ključnu liniju odbrane i ograničavanje sposobnost prirode da ublaži uticaje ljudskih aktivnosti.Drugo istraživanje u koje sam učestvovao bavilo se osetljivošću tropskih šuma na klimu i pokazalo da se zalihe ugljenika u drveću smanjuju na maksimalnim temperaturama iznad 32°C tokom najtoplijeg dela godine. Ako ne učinimo više na rešavanju klimatskih promena, posledice bi mogle biti ozbiljne“, kaže Fauset.
U trenutnoj studiji, istraživači su bili u mogućnosti da izgrade sveobuhvatno razumevanje trenutnih temperatura listova tropskih šuma i modeliraju kako se može očekivati da se promene s obzirom na tekuće antropogeno globalno zagrevanje.
Među ključnim rezultatima bila je procena udela listova koji se mogu približiti kritičnim temperaturama pod budućim povećanjem temperatura vazduha od 2 °C, 3 °C i 4 °C. Da bi to uradila, studija je prikupila podatke eksperimenta o zagrevanju vrhova krošnje iz Brazila, Portorika i Australije.
Rezultati su pokazali da je više od 1% listova u eksperimentima zagrevanja krošnje premašilo kritične temperaturne pragove – procenjene na 46,7 °C – najmanje jednom godišnje, što je povećanje za dva reda veličine u odnosu na trenutne proseke.
Studija je takođe simulirala sudbinu tropskih šuma u budućim scenarijima zagrevanja klimatskih promena, istražujući uticaj povišenih temperatura vazduha i češćih suša.
Pokazalo se da ovo smanjuje sposobnost hlađenja biljaka isparavanjem i ubrzava temperaturu listova i moguću smrtnost drveća. Kako su listovi u modelu odumirali, više nisu mogli da obezbede dodatno hlađenje, još više ubrzavajući zagrevanje.
Vodeći autor dr Kristofer Dauti, vanredni profesor ekoinformatike na Univerzitetu Severna Arizona, rekao je: „S obzirom da je ključna uloga tropskih šuma u smeštaju raznolikosti vrsta i regulisanju klime planete, uvid u njihovu budućnost može izgraditi razumevanje putanje planete Ali naš model nije sudbina.“
„To sugeriše da sa nekim osnovnim ublažavanjem klimatskih uticaja možemo da se pozabavimo ovim problemom i pomažemo da odredimo nekoliko ključnih oblasti kojima su potrebna dalja istraživanja. To takođe pokazuje da izbegavanjem puteva sa visokim emisijama i krčenjem šuma možemo zaštititi sudbinu ovih kritičnih oblasti. ugljenika, vode i biodiverziteta.“