Istraživači sa Univerziteta Kraljica Meri u Londonu došli su do otkrića koje bi moglo da promeni naše razumevanje univerzuma. U svojoj studiji objavljenoj u Science Advances, oni po prvi put otkrivaju da postoji opseg u kojem fundamentalne konstante mogu da variraju, omogućavajući viskozitet koji je potreban da se životni procesi odvijaju unutar i između živih ćelija. Ovo je važan deo slagalice u određivanju odakle ove konstante dolaze i kako utiču na život kakav poznajemo.
Isti tim je 2020. otkrio da je viskoznost tečnosti određena osnovnim fizičkim konstantama, postavljajući granicu koliko tečnost može biti tečna. Sada je ovaj rezultat uzet u oblast nauka o životu.
Fundamentalne fizičke konstante oblikuju strukturu univerzuma u kojem živimo. Fizičke konstante su veličine za koje se generalno veruje da su i univerzalne prirode i da ostaju nepromenjene tokom vremena – na primer masa elektrona. Oni upravljaju nuklearnim reakcijama i mogu dovesti do formiranja molekularnih struktura neophodnih za život, ali njihovo poreklo je nepoznato. Ovo istraživanje bi moglo dovesti naučnike korak bliže utvrđivanju odakle ove konstante dolaze.
„Razumevanje kako voda teče u čašici se pokazalo usko povezano sa velikim izazovom da se otkriju fundamentalne konstante. Životni procesi ui između živih ćelija zahtevaju kretanje i viskozitet je taj koji postavlja svojstva ovog kretanja. Ako se osnovne konstante promene, viskoznost bi se previše promenila što bi uticalo na život kakav poznajemo. Na primer, da je voda viskozna kao katran, život ne bi postojao u svom sadašnjem obliku ili ga uopšte ne bi postojao. Ovo važi izvan vode, tako da svi oblici života koriste tečno stanje da funkcionišu bio bi pogođen.“
„Svaka promena fundamentalnih konstanti, uključujući povećanje ili smanjenje, bila bi podjednako loša vest za protok i za život zasnovan na tečnosti. Očekujemo da će prozor biti prilično uzak: na primer, viskozitet naše krvi bi postao previše gust ili suviše redak za telo funkcionišu sa samo nekoliko procenata promene nekih fundamentalnih konstanti kao što su Plankova konstanta ili naelektrisanje elektrona“, rekao je profesor fizike Kostja Tračenko.
Iznenađujuće, mislilo se da su osnovne konstante podešene pre više milijardi godina da proizvode teška jezgra u zvezdama, a tada život kakav poznajemo danas nije postojao. Nije bilo potrebe da se ove konstante fino podešavaju u tom trenutku kako bi se omogućio i ćelijski život milijardama godina kasnije, a ipak se ispostavilo da su ove konstante bio-prijateljske za protok u i između živih ćelija.
Prateća pretpostavka je da je možda bila uključena višestruka podešavanja i to onda sugeriše sličnost sa biološkom evolucijom gde su osobine stečene nezavisno. Kroz evolucione mehanizme, fundamentalne konstante mogu biti rezultat toga što priroda dolazi do održivih fizičkih struktura. Ostaje da se vidi kako principi evolucije mogu biti od pomoći u razumevanju porekla fundamentalnih konstanti.
